Pravda, 18. 05. 1937., str. 3

Москва отказује потпору Ларгу Кабаљеру Парисии листови истичу да је кризу впаде у Вапеицији изазвапа више спољиа иего уиутрашња ситуација Париз, 17 мај (Телефоном) По извештајима из Вал енције, г. Ларго Кабаљеро нп .је могао још да састаои оладу због тога што није успео да се сиоразуме са комунистима. Комунисти су постави ли захтев да се сви економски, политички и војни проблеми претресају само у оквиру надлежности Министарског савета, да министар рата на иреузима никакав други портфељ, да шеф генералштаба буде врховни командант који ће дириговати операцијама на фронтовима и тако даље.

Г. Кабаљеро не слаже се са овим захтевима утолико што стоји на гле дишту да треба да се образује |ед но министарство рата са четири државна потсекретарИЈата. Претседник републике г. Азања примио је јуче генералног секретара комунистичке партије г. Хозе Диаза, који му је предао и листу услова комунистичке партије. Партија би > чествовала у влади само ако се ти у слови прихвате. Исто тако г. Азања је примно претседника Кортеса г. Мартинеза Бариа и мкнистра војске г. Приету . Занимљиво је да се у једном де. лу париске штапе тврди да Је кри зу владе г. Кабавера изазвала више спољна него унутрашња ситуацнја. По неким коментарима, Москва по чиње да напушта г. Кабаљера и она је чак за повлачење страних доброво љаца из Шпаније. Другим речима, по лит^жа Москве, све се више удаљу Зе од ортодоксног комуниз.ма. Што се тиче стања на фронтовима у Шпанији, по извештајима парис« кич новинарских агенција, приликом јучерашњег бомбардовања Вале-нције било је доста мртвих и неколико сто тина рањених. Евакуисање избеглица из Билбаоа врши се и даље. Говорн се и о покрету неких сепаратиста у Билбаоу да предаду варош националистима. Др. г. м. ОДБИЈЕН НАПАД НАЦИОНАЛИ. СТА НА БРЕГ ХАТА Билбао, 17 мај Авас јавља: Националжгти схватајући да брег Хата претставља значајну препреку за њихово напредовање извршили су жесток напад на владине положаЈе на овом брегу. Напад је помогнут топовском паљбом са националистич ких бродова. Напад је одбијен и про

тавних је претрпео велике губитке. На отсеку код Бискваргвиа неприја тељ је био приморан да се у неколи ко махова повлачи. Јуче изјутра владине трупе извр шиле су напад. До предвече оне су задобиле нешто земљншта, али нису успеле да потерају непријатеља из његових положаја који се налазе при самом врху поменутог брега. И поред помагања од стране њихове авиације националистички напа ди против Зугастиете нису успеле. ЗАТИШИЈЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ ФРОНТУ Мадрид, 17 мај Авас јавља: У саопштењу са бојншта каже се ово: На централном фронту владало је затишје. На северном фронту републиканске трупе извршиле су напад код Гвипуское и нанеле побуњеницима тешке губитке. На фронту Астурије, на сектору Овиедо, одбијени су непријател>ски напади. На леонском фронту непријатељ је свуд одбијен. Републиканске трупе задржале су све своје позиције. КАНДИДАТИ ЗА САСТАВ ВЛАДЕ СУ Г. Г. ПРИЕТО И ЏИРАЛ ВаленциЈа, 17 мај Авас јавља: За састав нове владе сада се нзјвише помињу г. Индалечио Прието и г. Џиоал Г. Прието је био министар морнарице у прошлој влади, он је соција« листа умерене струје. Г. Џирал припада републиканско« левици и раније је био претседник владе. У елади г. Кабаљера био је министар без портфеља.

Енглески раз арач „Хантер 44

Г. Ларго Кабаљеро одбио да састаои нову шпанску владу

Валенција, 17 мај Авас јавља: Пошто је г. Ларго Кабаљеро одбио да састави нову владу, претседник г. Азања позвао је на саветова ње претседника Кортеса г. Мартиње са Барио, бившег претседника владе

г. Џирала. министра морнарице Индалечиа Прчего, генералног кретара комунистичке партије г. Хо зе Диаса, г. Ламонеда, члана изврш ног одбора радничке странке у Салватора Кемадеса, који припада републиканској левици.

Иаставља се борба код Билбаоа и Сантандера

Саламанка, 17 мај Авас јавља: Службено саопштење Врховне команде националистичких трупа о ситуацији у 20 часова гласи: Бискајски фронт; напредовање на ших трупа наставља се. Заузели смо после успешне борбе на отсеку код Бискваргвиа манастир Сан Хуан, 31тим места Ергоем .Сабалакоге, Уру-

После пуцња у чехословачком парламенту Да ли је монопол пшенице ирив за пропаст

млинарских предузећа

Праг, 17 мај У четвртак је пуцао, као што сам јавио, незапослени млинарски помоћник Јосеф Франтишек Шебек у чехословачкој народноЈ скупштини. Није, на срећу, никога повредио — пуцао је у таваницу — а на саслушању је пзјавио да је само желео да демонстрира против картела и монопола у Чехословачкој републици, који су, по његовом мишљењу, узрок проиасти малих мливара и малих предузетника и занатлија уопште,

Шебек 1е партиски присталица католичке Народне стракке, која Ј'е у коалицији. У секретаријату те стран ке добио }е улазницу на галерију На родне скупштине. Разуме се да тај секрета»ријат није могао нн да помисли да сс Шебек опрема на »вку демонстрацију ове врсте. Према п.жашању и говору изгледа да је Шебек душгвно поремећен или бар политички примитивац, који је поверовао неодговорној партизан. ској д-дмагогичи. По свој прилици би ће послат у душевну болницу на посматрање. Ако лекари изјаее да |е душевно здрав и за своја дела одго воран, може. према чг-хословачкнм законима, да буде кажњен до 10 го. дииа затвора. Поводом овога случаја неће бити без интереса и за нашу јавност упознати се са узроцима пропасти ма лих млшнарских предузећа. Покушаћамо ла испитамо да ли је, збил>а, пшенични монопол крив и у колико за пропадање ове старе професнје, као и за трагедије које увек неминовно прате ликвидирање једне ста ре друштвене класе Године 1934 увела је Чехословачкз монопол пшонице. Брашно и млинар ски производи уопште били су изу. агти испод тога режима. Млинарска предузећа, нарочито мања, захтевала су да под режим организиран^г господарења пшенииом подпадну и брашно и млинарски производи. Том њиховом захтеву 1934 године ни;е се ни чудити. Кратаж преглбд статистика о налредовању и опадању млинар ских предузећа од 1924 до да^нас по казује нагли пад тих ситних прелузе ћа. Дакле. већ 1п година пре увоће-

пад При увођењу ионопола 1034 мли нари су баш ради тога пада тражили да њихови производи подпадну пјд тај режЈ<м, надајући се да ће их законом додељеки контннгенти пшени це спасти. Године 1935 влада је по тој молби мли«ара проширила монопол и на м.тинарске производе. Тражио се критериум по којем бн се вршилз расподела пшешипе по млиновима. Као наЈбоље мерило за констатовање самлевене количигне у прошлим годннама узет је пзрез на промет за године пре увођења монопола. Изгледа да овај начин ни)е донео много користи малим млиновима. Ту же се и доказују да је количина ко 1У сада добијају до 4о% мања од он-с коју су пре тога режима »мали. Нчрочито пре 1924, т.ј. од оне године од које је пад тнх пред>зећа постло јако видљив и, можемо ргћи. непзправлгиа. Пошто је критеријум за до дељивање тих контингената порез на промет, онда је вероватно ранлјз кривица малих млинара при призпа вању пор-гза разлог данашњим ма. њим количинама ко|е добијају. Као што се види из статистика ниЈе на моно-полу кривица што мала млннарска предузећа пада-у. На монополу је други грех Онемогућгза својим режимом. који не трпи »ницијативу. оној мањини лично способ. них малих предузетника да наћу сво јом снагом и способношћу излаз из незгодног положаја. Где је дакле, узрок, кад већ није директно на монополу? Одговоо 'е кратак. Структурална криза. Истина је да Је и потрошња брашна опала. Индустриско радништво и град-

ња данашњег режима почео је наглн ско становништво уопштг много ви.

ше трошм меса — боље |еде. А тога становништва је у ЧехословачкоЈ 60°/«. И прнвредна криза Један *е јд разлога смањане потрошње, али ипак оста|е структурална криза |Сдан од главних узрока. Мали млинови не могу да задовоље потрошаче квалитетом своје производње. Режи ја им је рглативно далеко већа. Кон трола млинарског рада, која је сасвим природна у организованој привреди, онемогућује оно неконтролисано и неопорезивано млевење, к»>1е је било један од глазних прихода ма лих сеоских млинова. Мали предузет ници не могу изн-гтн конкуренцију ни квалитетом сво;е производње ни финансиским могућностима са великим индустоиским предузећима, од којих је већнна на задружној осно. ви и од којих се већина налази у гсн тергсноЈ сфери неких -политичкнх партија. Чехословачка нема добро искустоо са делимичном планскои привредом. Можда би резултаги били бољи, кзд би се целокупам привредни живот развијао по једном општем и зајед ничком прнвргдном пламу. Систем картела (у Чехо^ловачкој их је реги стрирано око 1000) иије донео оно што се од њега очекивало. Смањио је број запослених руку, а подигзо цен-г. Монополско господарење у по једнннм привредним гранама онемогућило је иницијативу и иокључило многе да доћу својом способиошћу до изражаја. Одговорни чехословачки државннци сами су у неколико случајева по тврднли да делимична планска присреда није дон^ла оне резултате ни испунила оне наае које су у њу по. лагане Министар »ностраннх дела др. К. Крофта у свом експсзеу почетком марта о г у инострашом одбору Народне скупштине изјавио да је једино приватна иницијатипа V стању да створи једно релативно благосгање и јачи привредчи жирот. Професије, које су са.мим рпзвојом привргдног живота осућене на прападање, не траже кривицу у почвредној и друштвеној логици. воћ налазе кривца изван своје сретнне — у државној влагги, ко|а је ре-*у латор плансЈог нривреде. Срћа Лугушић

менди, Торебуру, село Коросика и важан саобраћајни чвор Зугастиету. Непријатељ је давао очајнички отпор, али је морао да узмакне услед вештог маневра који су извеле наше јединице на томе отсеку. Наша артилерија и авиација нанели су про тнвнику велике губитке. Деведесет четири милиционара, као и већп број породица гамошњег живља пре бегли су нашим трупама. На фронту у провинцијн Сантан дер било је местимично борбе код Сиљеруело де Брисна, али је непри јатељ, који је прешао на овом отсеку у напад, одбијен. На фронгу испред Мадрида: вести које шире противничке рад-»о станице о неком тобожњем опкоља вању нацноналнстичкнх положаја код Толеда и на Универзигетском насељу, потпуно су лажне. Сви положаји наших трупа код Уннверзитетског насеља су нетакнути, те наше трупе несметано одржавају зу са својом позадилом. Ова везЈ никада није била прекннута. Ов ј херојски гарнизон даје се.когј дчна доказа самопрегора. То је изазвало, вероватно н код непријатељз дивљење. Комунистичкн генерал, командант Мадрида, већ је у две своје наредбе оквалификовао браниоцч Универзитегског насеља као х обећавши им амнестију ако се предаду мадридским трупама. Јужно од Толеда непријатељ !е изгубио знатан број својих снага. Последњи његови губици износе в.јше од 50°/о од уложених афект..^_ Лажне вести које шире противнич ке радио станице смерају једино прикрију стваран пораз кјји су в.пДине трупе претрпеле на бискајск! фронту. Г. АЗАЊА ЋЕ ДАНАС ОДРЕДИТИ НОВОГ МАНДАТОРА ВаленцнЈа, 17 мај Авас јавља: Јуче по подне г. Кабаљеро је био обавестио Претседника г. Азању да му је немогуће да образује нову владу због става ко|и су заузелч прегставницн поЈединнх група Азлња га је умолио да покуша Јога нсколнко часова неће лн успети. У 18 час у претседништву владе билн су се окупили претставници соција> листа и комуниста, као и разних републиканских организацчја. У 20 ча сова дошао |е н г. Кабаљеро. Тада »е г. Азан.а умолио све да олакшају образовање нове владе. нарочито комуни.те. али су -»ни и даље огталн при своме захтеву, наиме ла прет седништво владе и министарсгво взјно опет буде поверено г. Кабаљеру, но на поновно наваљивање г Азање ини су из|авили да ће то пи тзње изнетн иред свој главии од6-"ј У 22 часа тај њихов одбор остао / при захгеву странке. и већ у 22 » час. г. Кабаљеро је изјавио да м* џ немогуће ла образује нову владу. Как^ се сазнаје, г. Азања ће данас одредити свога мандагора.

ПРАВДА

18-У-1937

НАПАД НАЦИОНАЛИСТА НА КОТУ 508 Виториа, 17 ма) Авасов посебни дописник јавља: Националисти сад упућују свој« главне напоре у правцу коте 508. Циљ је тим операцијама да потис* ну владине трупе са положаја са којих они свакодневно нападају националистичхе положаје на Монте Калуу те покушавају да пресеку националистима саобраћај на друму Дуранго Гверника. Јуче у 14 сати националисти су кренули у напад у поменутом правцу; до 19 часова бнли су извршили све задатке постављене им за тај дан и посели нове положаје. Владине трупе су оставиле на бојишту већи број мртвих и неколико стотина рањеника. Г. ДЕ ЉАНО ТВРДИ ДА НАЦИОНАЛИСТИ И ДАЉЕ НАПРЕДУЈУ НА БИСКАЈСКОМ ФРОНТУ Севиља, 17 мај Авас јавља: Преко р^диа генерал Квеипо де Љано демантовао је вести републиканске владе и додао да националисти и даље напредују на бискајском фронту, где су заузели врло значајне позициЈе, али у интересу крајњег резултата појединости се засад не објављују. Генерал је додао да су републикабци имали великих губитака и да на стотине њихових војника прелазе националистима. Код Овиеда напад републиканацз је одбијен. На Леонском фронту републнканске трупе морале су да обусгаве 1 своје нападе. На јужном фропту ништа ново.

Г. Ружди Арас ускоро ће предузети пут у Москву и Техеран Букурепл, 17 мај Састанак између г. Ружди Араса и г. Татареска и г. Антонеска грајао Је сат и по. Сутра ће г. Ружди Арасу битт прн ређен ручак у двору. У изјави коју је дао претставницнма иггампе, г. Арас је нагласио потребу Друштва народа, као и то да се он иада да Ке питанзе Санџака коначно бити решено нл претстојећсм заседању Савета Друштва народа и да ће ликвидирање тога питања још јаче учврстити француско-турсх- односе. Као што јг познато, г. Ружди Аоес ускооо ће предузети пут за Москву и Техеран ПРЕГОВОРИ ДР. АРАС ТАТАРЕСКУ Букурешт, 17 мај Лнст „КУРЕНТУЛ" објављује' да је г. Ружди Арас, који је јутрос стј гао, имао V току дана састанке са г. Татареском и Антонеском на којн ма је расправљано о турско-румунским привредним односима. Аустрији је потребна гтбтпора Француске и Вепике Британије Париз, 17 мај Пертинакс пишући о јутрошњсм броју листа „Еко д Пари" о аустријском питању, каже између осталог 1а савезни канцелар г. др. Шушниг неће поступати по саветима које је добчо из Рима, те да неће пристати да прими у Патриотски фронт бивше аустријске националсоцијалисте или њихове потајне савезнике. Мећутим, каже Пертинакс, за такву политику потребна је г. др. Шушнигу јака погпора. Наглашава да је Аустрија вољна да и оружаном силом заштити своју независност и неприкосновеност свога земљишта. У везп с тиме Пертинакс подвлачи све боље односе између Аустрнје и других поду.чавских држава, али уједно нзглашује да је Аустрији поред тога потребна н потпора Француске и Велике Британије

Манифестације Народне сељачке странке у Пољској Варшава, 17 мај Јуче, на први дан Духова, Народна сељачка странка приредила је низ манифестација које су све протекле у потпуном миру и реду. У овим манифестацијама учествовали су и многи социалисти. Донесене су резолуције којима се тражи амнестија за неке прваке странке који су у своје време отишлн у нностранство и који Су у отсустзу осућени.

СЛУЖБА БОЖЈА У ЦРКВИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ЗА ВОДА У РИМУ Рим, 17 мај Данас у недељу пре подне у црквн југословечског националног завода Св. Јеронима служена је свечана .титургија. Служби је присуствовао посланнк при Св Столици г. Мирошевић—Сор го са госпоћом. саветник посланства г. Милановић, чланови југословенске колоније и многи свештеницн. Леш шестогодишње девојчице нађен у џаку Њујорк, 17 мај Авас јавља из Брукхавена (С. д. Лонг Ајленд): ПолициЈа |е пронашла у џаку скри веном испод неких дрва за горнво леш једне б.годишње девојчиие. Не што доцније пронаћен је њен 4-годишњи брат поврећен. Дете је нз. 1авило: — Џое је убио сестру, а убио и мајку. Полиција трага за лешом маЈке и за злочннцем.