Pravda, 08. 06. 1937., str. 1
Г>рој 11 722 Голина XXXIII
Београд, уторнпк 8 јун 1037 годннс, ИлаЈковнкспа 8
1Н'ИМК1'АК 1 дннар
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧН А ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин.. за инострансво 50 дин. - РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. — Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51
Енглеска влада верује да Берлин и Рим желе споразум, али је против тезе Немачке о праву на „легитимну одбрану" у случају напада У новој ноти која је упућена Берлину Енглеска изјављује да се у конкретном случају силе морају консултовати
Маспја т. ван Зеланда Шеф впаде који је у једном тренутку одбранно демократнју Свет очекује много од претседнина белгиске владе
У светској борби против Јачања фашизма у раз-ној форми постоји сталио тражење вођа. Старији државници збуњени су и понекад беспомоћни пред гом чињеницом. Тако је на пример Стаили Балдвин при знао, да он не може разумети нове револуционарне манифестације. Због тога светско |авно мишљење гражи иове људе. Ако се изоставе велике силе. погледи су сада управљени на мање државе. Холандија и Белгија Нзгледл да пружају два јака човека у личности др. Колина и Ван Зе ланда. Др. Колин је више националан него интернационалан. Његови погледи иако здрави. и његова личност иако јака, ограничени су проблемима његове земље и њених мањих суседа. Осим тога, он није ви ше млад.. Ван Зеланд је сасвим другог ка либра Њему је сада 44 године, н он је заиста међународан по своме васпитању и погледима на жнвот. Он већ заузима у Дрчштву народа положај који не изостаје од поло* жаја ма ког главног делегата ве* ликих сила. У више махова он Је успео да измири гешке разлике и да наће излаз из тешких ситуација пред којима су очајавали старији државници. Он је економист, а то је баш оно што је свету потребно највише у решавању садашњих теш коћа. Он потпуно познаје Европу, и оно што је још реће, он исто тако познаје и Америку, јер је провео вн ше од годину дана у Принстону, где је дипломирао 1921 године. Ван Зеланд је скроз демократски расположен, а европска демократија баш највише оскудева у воћама. Ван Зеланд ће доћи у Америку кроз неколико недеља да испита на лицу места економско опорављење Америке, и да сазна како би Сједињбне Државе Америке гледале на нов покушај да се среде проблеми финансиских ограничења, трговинскихбаријера и умањења међунароа не грговине Велика Бриганија и Француска већ су му повериле задатак дз испита прве могућности з* једну мећународну економску конференцију. Ако Ван Зеланд нађе да је моменат сазрео за то и да су могућности за успешну сарадњу по вољне, онда ће се та коиференци|а вероватно одржати ове јесени или почетком идуће године. Ниједна земља ие би желела да понови ранији неуспех мећународне економске конференције. Од просућивањз Ван Зеланда зависиће поглавито, да ли ће се учинити нов покушај или не. Ван Зеланд ићи ће у Америку сз много већом репугацијом, повећаном престижом његове недавне полигикче победе. Он је дефинитивно зауставио напредовање фашизма V Белгији, а чинећи го, он је ставио на коцку своју политичку будућност. предузимајући курс који |е био сасви.м против савета његових најинтимнијих пријатеља. Резултаги су потпуно оправдали Ван Зеланда, али го није била лака одлука за ње га. Лсон Дегрел створио је белгијској младежи један нов покрет и нј ву политичку странку рексиста. Циљ ге :транке је диктатура за Дегрсла Оно што иовој странци недостаје у тогици, здравом расућивању и одиереним прсдлозима, накнаћује онз ,,|јама и политич ким триковима. За и— о креме из гл*далр је као -с та странка ,м Н ри иаг-.о. Наоавно било је оправда ња за то, злоупогребе у влади ш 1-
(Писмо из Париза) риле су се, а Дегрел је израдио намеру да поправи те злоупотребе л да спроведе реформу, али је он пргдлзгао да се то постигне откла- • њем парламе. г. г-т РМ а. Ипак је он учинио и једну грешку. Уви-
Г. ван Зеланд ћајући да је непрестана агитација најбољи потстрек за нову страик/. он |е натерао једног од својих бри селских посланика да се одрекнг свога мандата, те је предложио себе за упражњено место. Он је ипак пропусгио да рачуна са једним фак тором Ван Зеланд, који није био члан парламента, кандидовао се насупрот Дегрелу, а на велико незадовољство својих присталица. По њиховом мншљењу Ван Зеланд је себе као претседник владе деградирао, што је признао овог младог чо века као супарника. Осим тога то је био и рискантан корак, јер тек, успех Ван Зеланда на изборима могао се показати као Пирова победз. Ипак |е резултат тих избора показао далековидост Ван Зеландову. Његова политичка способнОст испољила се на тим изборима, као и при врженост народа њ^му, те је он постао у очима света нов истакнути вођ консервативне демократије против елемената који прете да је прогутају. Ти избори учинили су крај претен зијама Дегреловим. Он неће за извесно време нарушавати белгијски унутрашњи мир, а парламент је већ узео да решава злоупотребе које су изазвал рексистички покрет. Недавно сам имао интервју са Вап Зеландом који ми је дао извесне идеје о своме путу У Америку Он ми је измећу осталог рекао; „Ја сам увек заинтерсован за оно што се догађа у Америци. Ова нова посега тој великој земљи, у којој сам ја провео пријатне дане као студент, биће од велике корисги v многом погледу. Ова посета згодн> одговара мозаику мећународне -чтуацнје о којој ја имам да створим сллку. Ја сам већ почео задатак о ји ми је поверен. Немачки став пре ма економској будућности постаје све јасниЈи. Кроз неколико недеља ја ћу сазнати, нешго више и о другим народима у том погледу, и моја посета Америци допуниће слику међународне ситуације. Очекујем да ћу видети прегседника Рузвелта и да ћу разговарати са секретарем Хелом. Тада ђу бити у могућности да кажем шта сам гамо нашао и у другим земљама, и ми ћемо моћи
да просудимо каквн су изгледи за успех нове светске конференциЈе. Ако ти изгледи буду повољни, предузећемо акцију. Ризик од неуспехз такве конференције не би био добар, и он би могао само да омета кораке за њено извршење. Ипак је моја општа импресија повољна. Никда од 1931 године није прилика била тако повољна као сада, па ипак ја не желим да чиним преране закључке". Јасно размишљање Ван Зеланда и његово мирно напредовање спровело га је сигурно кроз заувијене путеве женевске дипломације Друштва народа и одрдило га за вођу нз кога се може ослониги. Ван Зеланд није од оних људи који умањују чредност Доуштва народа. Ка^ и многи други, он несумњиво жали сгање до кога су довели Друштво народа сунротни национални и.чтерс си и диктаторска саможивост, прем да он нерадо воли да говори о гим сгварима. Ипак се може рећи да је Ван Зеланд човек који живо верује у корисност Друштва народа као центра за измену идеја. Ништа мно го не може се баш сада учинити пре ко Друштва народа, осим да се чека на време и на повољну прилику за његово ојачање, како би оно било у стању аа испуни идеале за које је било створено. Кад тај моменат буде дошао, онда ће се осетити потреба за људима Ван Зеландовог менталитега и уверења, те нема сум ње да ће он бити један од оних којима ће се Друштво народа обратити за савет. Он је необично погодан за гакве дужности. Он је син имућне грговачке породице; студирао је праза на универзитету у Лувену, кад је рат избио, и он је одмах ступио у војску. Заробљен од Немаца скоро на почетку рата, он је провео три године у немачком зз робљеничком логору. Његово слабо здравље није се никада потпуно поправило од тога времена. Када је рат завршен, Ван Зеланд се вратио у Лувен и завршио своје универзитетске студије, које је допунио у Америци. Године 1922 промовисан је за доктора политичких наука н дипломације у Лувену. Неколнко година био Је он на служби у Апелаиионом суду у Брислу, а ка сније у Народној банци у Брислу, те је био слат у специјалне финансиске мисије од стране белгијске владе. Године 1924 постао је вицегувернер. Он је држао предавања на ун ивс Р зитет У Џона Хопкинса у Америци. 1934 године постао је он министар без портфеља. Када је пала белгијска коалициона влада 1935 године, било је јасно да су прошли дани старога социалисте Вандервелда, те је краљ позвао Ван Зеланда да састави владу. Он гада није био члан парламента и сматран је као човек ван политике; па ипак му је краљ дао мандат да састави владу. За неколико часова он је створио споразум са ли-, бералима и социалистима и образовао владу која још постоји. Поред других добрих особина. главна карактеристика Ван Зеланда је његова способносг да задобија поверење и да улива поверење. Ван Зеланд ужива пуно поверење белгијскога краља. и он је несумњиво воћ либералне мисли млађих европских државника, те ће инострани свет вароватно чути о њему много више. него што је чуо о ранијнм претседницима владе Белгије. В.
Са маДридског фронта: примање плате
Пар Форењ Офие приипо је ноту о гарантијама безбелно врше међународну контролу одговора није познат, сазнај свим идентичан са одговором на са становиштем Велике купности и заједнице контр шта се разликују у толико товаља о мерама које су се у случају неког напада на Италија заступа тезу права брану". Ово право легитимне одбране зна чи ДЈ -пустити команданту нападнутог контролног брода да оружаном јсилом изврши репресалије било пр -ј јтив нападача било против његове з , колине, не консултујући се претходно са осталим факторима међунаро^ не контроле. У коменгарима париских листова југр.с вели се да је примену овога принципа легитимне одбране Немач' ка већ извршила бомбардовањем Ал мерије. Међутим, овакви догађаји могли би да упропасте све напорс Одбора за немешање, који би чак могао да дође у питање у погледу соога опстанка. У ПариЗу се јутрос могло сазнати да је енглеска влада, одмах пошто Ј'е примила одговор Немачке, упутила Берлину нсву ноту у којој се извесни предлози прецизирају. У овој ноти, како се тврди, енглеск*
из, 7 јун (Телефоном) одговор Италије на енглеску сти страних бродова који у Шпанијп. Иако сам текст е се да је одговор Италије саНемачке. Италија је сагласБританије у погледу целооле у Шпанији. Само, гледпшто је Р.нглеека за консу .Јпмале предузети заједнпчки страни контролни брод, док на т. зв. „легитимну од-
влада изЈављуЈе да |е протнв практиковања једностране одмазде у ви ду репресалија. Напротив, Енглеска је за безусловно консултовање великих сила о мерама за случај догађаја сличног догађаја код Ибизе. . Иако су се италијанска и немачкз влада показале одлучне да примењују „право легитимне одбране", лондонски " дипломатски кругови прилично су оптимистички распоженн. И то не због садржине одговора Италије и Немачке већ због утиска који су меродавни дипломат ски коугови у Лондону добили у разговорима са немачким и италијанским амбасадором у Лондону. Утисак из тих разговора састоји се у веоовању да Италија и Немачка стварно желе да се дође до неког спаразума у шпанском питању. Др. Г. м.
„Немачка се наоружава, јер је постала неповерљива", рскао /е г. Хитлер
Регенсбург, 7 јуи Авзс јавља: , У говору који је одржао националсоцијалистичком окружном збору за Источну Бавгрску, г. Хитлер је славио јединство народа пред 150 хиљада конгресиста. „Питају Немачку зашто се не разоружава. То је зато што је Немачка постала неповерљива. Пре неколико година Немачка је била разоружана. Друге државе могле су онда уживати користи разоружања. Међутим нису повеле рачуна о тој чињеници и данас примећују да се Немачка поново наоружава." Затим је државни канцелар изјавио да неће грпети верске борбе у Немачкој. „Није Бог та) који раз;едињује на том домену, то су људи. Св: могући благословио је наше дело и снага наших непријатеља неће успе-
ти да га уништи . Г. Хнтлер те затим критнковао демократије, позорнице великих социјалних нереда а. „што се тнче бољшевика, то су бедни разбојници". Подвлачећи присуство на овом збо ру многобројних Аустријанаца, канце лар је закључио „да Не наш зајед. нички језик створити наше национално јединствв;" Дуг разговор г. г. др. Араса и Татареска Букурешт, 7 јун Туреки мннистар нностраних послова г. др. Ружди Арас, пошто је присуствовао ручку који је у његову част приреаила румунска влада, имао је дуги разговор са претседни ком миннгтгрског савета г, Татарес ком