"Pravitelstvuющіi sovѣtъ serbskіi" za vremena Kara-Đorđijeva ili Otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti

Кад један од прве Руске господе запита Српске посланике (прота Матију Ненадовића, Јована Протића и Петра Чардаклију) у Петербургу на свршетку године1804.,ко им је старјешина у Србији, прото Ненадовић одговори, да немају никаквога једног старјешине, него да нахије имају своје старјешине, које се између себе договарају и савјетују'). На то им рекне онај Руски господин, да ваља да поставе „совђшиђ" =) састављен од људи из свију нахија, који ће народом и земљом управљати и заповиједати свијем старјешинама. Ово проту Ненадовићу и Јовану Протићу буде врло по вољи, јер су знали, да Јаков Ненадовић, протов стриц, и Миленко Стојковић који је Јована Протића одредио на овај пут, никако не би ради да им Кара-Борђије заповиједа.

5) Овако је мени казивао прото у Лозници године 1807., и управо онда није могао друкчије ни одговорити; али послије не знам да ли би признао, да је тако рекао и тијем показао, даније признавао Кара-Борђија за главнога господара н управитеља.

%) Ја даље за то пишем совјеш а не савјеш, што мислим да у Српскоме језику н уовоме смислу пе ваља ни једно, него би ваљало казати вијеће, као што су и Руси у стара времена, и. п, у Новгороду имали вђче или вече.

1