Pravni položaj Bosanaca i Hercegovaca u Srbiji : sa gledišta naslednog prava : preštampano iz Arhiva za pravne i društvene nauke

“

може да буде врло опасно по интересе једне државе. Стране државе, а нарочито оне, које су економски и политички моћније од ње, ако су још и нелојалне, могу лако и често покушати да овај реципроцитет искористе једнострано. Ову опасност од усвајања овог система имала је на уму и Француска приликом кодификације грађанског законика од г. 1804. Законодавна секција Државног Савета предлагала је, код питања о правном положају странаца, да се са странцима у Француској поступа исто онако, као што се поступа са Французима у иностранству. Међутим, Скупштина је нашла да би Франпуска на тај начин била остављена на милост и немилост страних држава, које би без користи можда по Франуску, али са великом добити за себе, прибављале својим поданицима врло повољан положај у Француској самим тим, што би учинили какву концесију француским поданицима, на својој територији.“ |

Кодификатори српског грађанског законика као да нису имали на уму ове разлоге кад су прихватили овај систем. Србија је у време публикације грађанског законика г. 1844. била врло мала и млада држава. (О тога изгледа да се не може претпоставити да је она, регулишући правни положај странаца, хтела да заузме такав један положај, који не одговара њеној снави и њеном међународном значају. Оно што би можда. и могло поднети за једну моћну државу као што је Француска, није било за једну кнежевину, недавно ослобођену од Турака. С тога би се усвајање система законодазног реципроцитета од стране српских кодификатора могло просто објаснити тим фактом, што је њихово дело — српски грађански законик — у принципу скраћен превод аустријсвог грађанског законика од г 1811 (Паз аПсетете бигсетЦеће Сезеффђисћ г даз Кајземћишт Оезђегтејећ) чији 5 88 садржи одредбу која се односи на законодавни реципроцитет.“

Овакво објашњење постанка 5 47 српског. грађ. законика морало би се заиста усвојити кад би се могло утврдити да кодификатори српског грађанског законика нису знали. ва значај и последице појединих система за регулисање

1 Резрартеј. Ргесја де агоб фегланопај ргтуб. р. 68. 2 Видети у Ге Мопуетен Есопоптаце (десетађте 1905.) чланак г. Ж.

М. Перића под насловом: „Пе Та сараске де 5исседег де зијећа готалт5 еп Бетје“, р. 24.