Pravo i privreda

situaciji kao oni redovno smalraju da se imaju primenili na njihov ugovor (čl. 9.). Ili, Bečka konvencija UN o mcdunarodnoj prodaji odredujc da su stranc vczanc bilo kojim običajima na koje su pristale. Ukoliko nije drugačijc ugovorcno, smaira se da su strane prećutno podvrgle svoj ugovor ili njegovo zakljućcnjc običaju koji im je bio poznał ili morao biti poznat i koji je śiroko poznał u mcdunarodnoj trgovini i redovno ga poštuju ugovorne strane u ugovorima iste vrste u odnosnoj trgovačkoj struci (čl. 9.). Daklc, obe konvcncije spominju običaje, ali ne mcđunarodne trgovačke običaje. Doisla, Bećka konvencija upućujc na običajc koji su śiroko poznali u međunarodnoj trgovini. Da li su to međunarodni trgovački obićaji? Tumačeći tu odredbu Gold Stajn smatra da bi to mogli biti i nacionalni, regionalni odnosno lokalni obićaji. 1 A to bi mogło značiti da barem noki mcdunarodni trgovački običaji nisu ništa drugo nego nacionalni obićaji. U poglcdu uslova koji treba da budu ispunjeni za primenu obićaja ncma razlika između onoga šlo predviđaju i onoga što se zahtcva za primenu unulrašnjih običaja. I u jednom i u drugom slučaju sc zahteva da postoji široka praksa, da je praksa poznata iii da mora bili poznała, da će sc pošiovati osim ako nijc izričilo iii prećutno iskljućena. U tom smislu se kaže da komcrcijalni običaji prcdstavljaju praksu koją je u tako Sirokoj primeni da privrednici oćckuju da ćc ugovorne stranc postupiti u składu sa takvom praksom.' Kako se kao odrednica i unutraSnjih i međunarodnih trgovačkih običaja uzima "široka primcna" nastaje potreba da se odredi Sta sc pod tim podrazumcva i tako bliźe ulvrde mcdunarodni obićaji. Pristalice teorije lex mercatorija isliću da nije potrcbno da se ncSlo univcrzalno praktikuje, Sto se i ne mo? očekivali, nego samo da se praklikuje u centrima irgovinc. 3 Tako dolazimo du saznanja da su mcdunarodni trgovački obićaji oni obićaji koji se praktikuju u centrima irgovine. Da li to znaći da centri irgovinc imaju ncki anacionalni karaktei ? Varadi smatra da sa naglim porastom obima i znaćaja medunarodne irgovine objeklivni kriteriji za posiojanje i važnost obićaja (rasproslranjcnosl njihove primene), kao i subjekti kriteriji (opinio iuris sive necessitatis), ukazuju na medunarodna a ne unutraSnja običajna pravila. 4 Međunarodni obićaji su, dakle, unutraSnja običajna pravila koja sa intenziviranjem, Sirenjem medunarodne trgovinc dobijaju međunarodnu dimenziju. U teoriji su retki pokušaji učinjeni u cilju odrcđcnja pojma međunarodnog trgovačkog obićaja. Perić kaže da je to norma mcđunarodno uvažcna iii priznata, a primenjuje se na medunarodne trgovačke poslove. 5 ĆeSćc, se navodi Sta ih čini. Tako, među medunarodne trgovačke običaje trcba svrstati u prvom rcdu obićaje

1 Goldšlajn, A,, Medunarodna trgovačka arbitraia.., str. 35. 2 Goldštajn, A., Privredno ugovomo,.., sir. 26. 3 Goldślajn, A., Međunarodna trgovačka arbitraža..., str. 35. 4 Varadi, T., nav. delo, str. 117. 5 Perić, 8., Struktura prava, Zagreb, 1980, str. 182.

35

M. MIĆOVIĆ: Lex mercatoria i mcdunarodni irgovački običaji (str. 30-40)