Pravo i privreda
ину дана рада, као и радник који ради пуно радно време. С обзиром да је регрес акцесорно право, везано за коришћење годишњег одмора, то радник - инвалид П категорије остварује и право на регрес у пуном износу, који му исплаћује предузеће, односно установа. као и другим радницима. (Из Министарства за рад, борачка и социјална питања, бр. 123-02-22/94-02. од 05.01.1995. године) 3. Да ли се за доношење одлуке о престанку радног односа без сгласности радника, због испуњења услова за остваривање права на пензију. рачуна стаж навршен у иностранству? Законом о основним правима из радног односа („Сл. лисг СФРЈ“, бр. 60/89 и 42/90), у члану 75. став 4., прописано је да раднику који наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота престаје радни однос ако пословодни орган, односно послодавац, у складу са условима утврђеним законом, општим актом и колективним уговором, не одлучи да радник може да остане у радном односу. Стаж остварен у иностранству признаје се приликом оцене услова за стицање права на пензију, односно стаж навршен у Југославијн и стаж навршен у иностранству се сабирају. Међутим, висина пензнје одређује се само према стажу навршеном у Југославији, а не и према стажу навршеном у иностранству. Стаж навршен у иностранству узима се у обзир тек приликом испуњења услова по конвенцији (уколико је има) односне државе где је навршен и Југославије. Уколико конвенцнјс нема са државом у којој је стаж навршен, тај стаж се уопште не узима у обзир. Према томе, у стаж осигурања који представља основ за престанак радног односа без сагласности радника не рачуна се стаж остварен у иностранству. To значи да се за доношење одлуке о престанку радног односа по овом основу раднику рачуна само стаж осигурања који је остварен у земљи, а стаж навршен у иностранству се не рачуна за доношење наведене одлуке. па не може да буде ни основ за пресганак радног односа. (Из Министарства за рад, борачка и социјална пнтања, бр. 11-00-91/94-02, од 28.12.1994. године) 4. Да ли за време одсуствовања са посла у дане верских празника радник има право на накнаду зараде и у којој висини? У члану 47. Закона о радним односима („Сл. гласник РС‘, бр. 45/91.18/92 и 14/ 94), пропнсано је, поред осталог, да радннку припада право на накнаду зараде у висини утврђеној колективним уговором, за дане празника у којима не ради. Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник СРС“, бр. 23/77 и 13/90 и „Сл. гласник РС“, бр. 78/91), у члану 2а, прописано је да запослени имају право да у току године одсуствују са посла у дане верскнх
162
Право и привреда бр. 1-2/95.