Pravo i privreda

забрањено је обележавати знаком произвођача који је регистрован у Југославији. У продавнидама, предмети од драгоцених метала морају се држати одвојено од других предмета и морају бити посебно натписом означени као предмети од драгоцених метала. Такође, у продавницама се морају, на видном месту, држати слике државних жигова, као и лупе и друга средства за контролу помоћу којих се ознаке и жигови на предметима од драгоцених метала могу јасно видети и разликовати и морају се ставити на располагање заинтересованим лицима. Произвођачи предмета од драгоцених метала дужни су да у својим продавницама на видном месту држе решење о знаку произвођача. Предмети од драгоцених метала који су испитани и жигосани до ступања на снагу овог закона не подлежу поновном испитивању и жигосању. Решења о знаку произвођача издата до 12. новембра 1994. године остаће на снази још три године. У том року произвођачи који желе да наставе да се баве том делатношћу треба до истека тог рока да поднесу захтев за доношење решења о знаку произвођача. Директор Савезног завода за мере и драгоцене метале донео је прописе за извршавање овог закона, који су објављени у „Службеном листу СРЈ“, бр. 8/95. 6. Закон о поступку за упис у судски регистар („Службени лист СРЈ“, бр. 80/94) Законом су уређена правила ванпарничног поступка на основу којих надлежни суд поступа и одлучује о упису у судски регистар. Иако урсђује поступак за упис у судски регистар, закон опредељује и који се субјекти уписују у судски ретисгар: то су правна лица и други субјекти чији је упис одређен законом. Закон ближе не опредељује који су то други субјекти чији упис може бити одређен законом (савезннм или републичким). Из прелазних и завршних одредаба произилази да је реч о предузетницима јер је у чл. 67. став 3. предвиђено да ће упис предузетника у одређени регистар вршити од 1. јануара 1977. године. Свакако да би решење у Закону било прецизније у погледу круга субјеката на које се закон односи да је доношење овог закона уследило после доношења Закона о предузећима. Доношењем овог закона сам поступак за упис у судски регистар није битннје мењан у односу на до сада важећи закон. Закон садржи нека нова решења која од субјеката упис захтевају савеснији однос према упису у судски регистар. У том смислу регистарски суд нема више обавезу да у случају подношења нејасне и непотпуне пријаве поучи предлагача уписа и да му помогне да пријаву исправи и допуни. Такође, Законом је сада изричито предвиђено да he суд одбацити пријаву за угшс у судски регистар која није поднесена у прописаном року од 15 дана од дана кад су се стекли услови за упис. Прописе за извршавање овог закона треба донети у првој половини фебруара 1995. године.

172

Право и привреда бр. 1-2/95.