Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije, Požari i paljevine u Kraljevini Srbiji u periodu od 1889. do 1895. godine sa tri kartograma

— ХХХШ —

лети · · 76 515 19:86 8714

у јесен · 68 713 8:71 01020

зими - 64 473 1192 88"08

На једног пронађеног паликућу долазило је|мета непронађених

у пролеће 7'66 лети 6:78 у јесен · 10:49 зими 178)

Пронађених паликућа има највише лети, а најмање их је у јесен. Разлика између јесени п лета износи 47:65 процената.

Из свега до сад изложеног види се, да је број пожара и паљевина у Србији релативно само незнатан, а псто тако мала је и причињена штета.

За доказ наводимо овде неке податке о пожарима и паљевинама у Пруској. У перподу од 1890. до 1894. године било је у Пруској

ПОЖАРА И ПРИЧИЊЕНА ШТЕТА

ТОДИНЕ ПАЉЕВИНА У ДИНАРИМА

1890. АВИ HS AO 522 1891. 232414 80,535.198 1892. 97.060 109,843.287 1893. 98.999 110,196.717 1894. · 28.483 87,892.138 Свега · · 129.259 454,874.862 Просечно · 25.852 90,974.972

Кад целокупну вредност штете поредимо с бројем случајева ми налазимо, да је на један пожар |п паљевину) долазило просечно динара,

у години у ПРУСКОЈ Y СРБИЈИ 1890. · 3.667 910 1891. · 8.169 349 1892. · 37134 AE 1893. · 3.800 156 1894. · 3.089 648

Односна размера између Србије и Пруске била је у погледу просечне вредности штете од пожара и паљевина, у години

1890. · као !: 9'8 1891. “1 020 1892. Ed 1893. > 15 69 1894. » 1: #48

Ове размере доказују, да је у Пруској штета од пожара пи паљевина много већа него у Србији. У Србији ограничи се пожар готово свагда само на онај предмет, који буде упаљен, јер нема могућности да дохвати предмете у околини

ПРИЛОЗИ ЗА СТАТИСТИКУ КРАЉ. СРБИЈЕ СВ. У.

Друге размере добијамо, кад број пожаром оштећених места поредимо с површином. Пруска запрема површину од 348.607 квадратних килора. У периоду од 1890. до 1894. године било је у Пруској

ОШТЕЋЕНИХ JEAHO ONTEREHO MECTO HA km?

у години МЕСТА У ОПШТЕ _ У ПРУСКОЈ У СРБИЈИ 1890. NOUS 45:96 80:10 1891. > 7.920 43:91 87:98 1992. · 8.973 38:79 14419 1893. · 8.986 38:79 159:94 1894. · 8.499 41:10 198:78

У 1890. години било је у Пруској оштећених места два пута више него у Србији, а године 1894. било је ових места пет пута више.

Занимљиво је поређење намерних пожара и паљевина у Пруској и у Србији. Тако било је намерних (или из освете) пожара и паљевина,

у ПРУСКОЈ У СРБИЈИ ГОДИНЕ СВЕГА У ПРОЦЕНТУ ОВЕТА _ У ПРОЦЕНТУ 1890. 2.519 11:98 315 38:00 1891. 2.924 [2:60 35 42:09 1892. 3.344 19:14 108 26-41 1893. 3.274 11:30 114 30:78 1894. 3.569 (2598 100 34:60 Свега - · 15.680 12:09 988 36:16

Из ових процената. види се, да је у Србији број паликућа релативно три пута већи него у Пруској. У Пруској је у овом погледу сталност |већа него у нас.

Да видимо како стоји у овом погледу Ау"стрија. Овде ћемо узети период од 1891. до 1895. године.

У Аустрији је било

ПОЖАРА И УКУПНА ШТЕТА ТОДИНЕ ПАЉЕВИПА У ДИНАРИМА 1891. 8.189 48,891.790 18992. 8.281 51,139.402 1893. OL 56,952.788 1894. 8.399 58,722.695 1895. 8.662 54,698.223 Свега, · 41.628 265,884.898 Просечно 8.326 58,066.980

Поредимо ли број пожара и паљевина с укупном вредности штете, онда излази, да је на један пожар |и паљевину) долазило динара

У години У АУСТРИЈИ — У СРБИЈИ 1891. · 5.970 349 1892. » 6.176 2122 1893. · 6.968 456