Pripovetke / Branislav Nušić

136 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

белом и плавом бојом, а Јелисија га пита: „Дал би могао, мајку му, да оплетеш један фини полилеј за црквуг“ Шумар се нато грохотом смеје, па кад га прође смеј, а он потапша Јелисија по рамену, и, као уз реч, додаде: „Међер си ти неки биво!“ И после се тако упустили у разговор о полилејима и шумар причао, како у Русији негде има један грдан полилејкоји „изгледа као балкон какав“, велики „као лађа“, сам се упали кад је служба, а после службе сам се угаси) а има у њему и соба, у којој седи црквењак.

Па тако људи донекле разговарали о полилејима и другим стварима, а после, не знам ко први помену, тек некако пређе разговор на говедара. Па испрва као лепо почели разговор; пита Јелисија г. Драгољуба:

— А кога ви мислите, господине учитељу, да узмемо ове године за говедара> — а овамо подмигује се на поп-Перу.

— Па, ја кб мислим — одговориће г. Драгољуб — кад нам је толико био Јона може и даље. Пази човек добро стоку.

Станко пекар повуче Јелисију за пеш од капута, а поп Пера тупну штапом о земљу.

— Е, нећеш га учитељу на ту страну!

— Ама каког — упита учитељ.

— Шта како! — испрси се сад Јелисија — буниш ти, брате, народ. Знамо ми шта ти хоћеш и куд навијаш, ама, ми смо готови!

— Еј еј, брате, шта ви тог — вајка се учитељ.

— То су твоје замке, али народ зна своје и народ ће умети свашта да каже, Прекосутра је Митров-дан, видећемо ко је вера а ко је невера! узвикну Станко пекар и пљесну се шаком по грудима. Јао брајко, па ти се сад диже једна галама; Јелисија се попео на сандук пред дућаном; учитељ дигао песницу и виче: „Да се разумемо!“, поп Пера дигао штап у вис и витла; Станко пекар скакуће с ноге на ногу ипљеска се шак.м по грудима, Јосиф