Pripovetke / Branislav Nušić

8 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

-— Не разумем!

— Па разумите. Вама је ваша љубав задовоЉљавала само срце, то је погрешка. Вид'те, ваша успомена на љубав задовољила је мој стомак. Тако и ваља да буде. Не заборављајте да се осврнете око себе и за собом. Ви што сте проживели, про“ живели сте не осврћући се. Немојте да вам то брка рачуне што по хронологији живите у деветнаестом веку. Људи погрешно броје, они удешавају године времена, као девојка уочи удаје. Ви живите у веку кад ће вам савет једнога вола бити кориснији, но сто томова Русоа, Спенсера, Ласала и Маркса...

= Али...

= Слушајте, па ме онда прекидајте. Чим сам дорастао до снаге, наменули су ме да орем њиву мога газде, од чијег сам плода ја добивао за храну само огризину. Наметнули су ми велики јарам, који ми је грдно нажуљио врати мало је требало па да добијем болест у грудима. Покушах да се ритам, тукли су ме; покушао сам да бодем, потсекли су ми рогове. Шта сам могао, шта сам требао, слегао сам раменима и решио се да се ничему не противим. Колики год јарам да је био, колики год терет да је требало вући, ја сам мирно увлачио главу и равнодушно теглио — па ето, видите, сал су почели да ми признају заслуге. Скинуше ми јарам; доведоше ме овде, почеше да ми доносе лепо чисто сено и ја почех да се гојим, и ево као што видите и дан данас по цео дан пасем, пишем љубавне песме и једва једанпут дневно довучем воду, али то је тако мало да ми ништа не смета гојењу.

— Али, зар вас не мучи савест, што хиљадама ваше рогате браће још носе јарам и једу огризануг

= Не, јер ми је савест притисло сало.

— Хм!

— Немојте се ишчуђавати, послушајте ме! Будите миран грађанин, скидајте капу сваком ко је ма и мало виши од вас, па макар вас и роговима престизао у висини; научите да се и дубље поклоните; научите се да помало и колена савијете, па