Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 37

„Музо, теби је суђено да добијеш још један

удару у ребра!“

Или: „О ти поколење које нас следиш, ти ћеш

нам опростити, ми нисмо сви криви, што су сеу наше време појавиле песме г. Н. Н.1“

Или: „Још један Катилина, још једанпут да ставимо на искушење наше стрпљење!“

Или: „Господе, твоја су дела велика, ти ведриш и облачиш, ти осветљаваш и мрачиш, па што, Господе, не умудриш господина Н. Н., јер ето он опет пише!“

Или: „Господин Н. Н. о коме смо две пуне године имали чврсто уверење да је паметан, почео је опет да пише!“

И већ тако даље.

У трећем одељку, у ком говори о излагању садржине дела које се критикује, препоручује учени Србин, чијег се имена не могу још никако да сетим, да је врло потребно, пошто се горњи увод начини, упознати читаоце са садржином дела. То у толико пре, што је само на тај начин могуће да критика буде мало дужа. При том послу, вели он, врло је згодно уметати под заградом разне узвике, знакове или мале примедбице. Таквих покупио је у књизи до 417 од којих се ове најчешће употребљавају:

[512] — (Тако! —| — [Реџ5 ех тасћпа!] — [Та ви стењете!| [Гле, гле] — [Охо — [19] — [2] [Уху!] –- [Уа!ј и тако даље.

Е, кад се тако изложи садржина, препоручује учени Србину четвртом одељку свога дела (Суд о делу које се критикује) врло кратке реченице, како би се летимице направио прелаз, јер је главни део критике, то јест излагање садржине дела, већ свршен. Таквих реченица има у тој књизи 46, алии сам он признаје да су то већ све старе и изупотребљаване, па би ко требао да се жртвује и да пронађе неколико нових. Такве су на пример. „Не осећа се целина“, или „Нема органске везе“; „Нема

духа“: „Нема живота“; Израда је лака и површна“. Код сваке критике, после овога суда, вели он, треба