Pripovetke / Branislav Nušić

49 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

поштену реч, неће расправити то питање, којих је година Панта Срећковић професоровао на нашој Великој Школи.

Ех, а кад прође то четврт века, наше ће потомство уздисати за овим нашим сретним временом кад смо ми учили колико река По има лактова а нисмо знали да ли се дулеци беру или тресу; кад смо знали како су се звале разне Језекије и остали, који су изгорели у загрејаној пећи, а нисмо знали како су се звали јунаци који су нам ово парче земље ослободили; кад смо знали којим се путем од зорњаче може да нађе реп у „малом медведу“ а нисмо знали којим се путем може да стигне од Београда до Горњег Милановца; када смо знали да је Урош Силни био рапав и имао брадавицу више леве уснице, а нисмо знали ни шта су његови поданици јели и у каквим су кућама живели; кад смо знали колико звезда украшују груди „великог медведа“, али нисмо знали од чега се прави капа која нам покрива главу; када смо знали да је Ахил имаго неко нежно место на пети, да је Тантал украо ватру и знали колико је богова сачињавало скупштину на Олимпу, али нисмо знали ни колико посланика сачињавају нашу народну скупштину.

Да, проћиће ово срећно наше доба, јер ће ваљда дотле изумрети овај „Просветни Савет“ који гради програме за наставу.