Pripovetke / Grigorije Božović

24 ГР. БОЖОВИЋ

баш каошто чини гладно псето кад ти у рукама спази хлеб, који не може друкчије добити осим умиљавањем, окретањем главе и махањем свога репа.

Чим га Донгар спази, исправи се и уозбиљи, набравши обрве као да је страшно увређен. Приђе му, погледа га, окрену га као перушку неколико пута, па пљуну од једа. Онда подиже очи к таваници и ђаконским рецитативом јекну:

— Спаси, Господи, православнују твоју Македонију от убогих, кривих, кљастих, сљепих и јурудивих, ихже число несмјетноје. Јеј, Господи, помилуј и спаси од њих.

Ми се згранусмо.

— Немојте, господо, да се чудите. Ово је моја искрена молитва, упућена без шале Господу Богу. Него би вам предложио да овај текст депешама упутимо свима православним синодима с молбом да га уврсте у велику јектенију божанске литургије, не би ли се Бог на крају крајева смиловао на ову јадну земљу да је спасе од ове богаљије.

И окрену се јадному Пашарики:

·" — Што сакаш овде, бре мајмун на Кајафаг Тука, бре, нема Христос да го продаваш на фарисејите и законици... Али да прајиш шпијонлук како што имаш писано од твој јудејски Господ 2 Али да не викаш да идеме со Младотурци да го бркаме Стамбол, да го со Турци земеме од Турците 2 Може, сакаш да бидиш војвода, бре Јуда Предавникг Да го фатиш султано, да вратиш конституција 2.. Надвор!

Жалосни микрокефалос бегаше око стола, но„сећи већ душу у носу и пиштећи :

— Ају, ају, леле, ају !

Ми почесмо умиривати Књаза да седне, уверавајући га да ћемо отерати грешника, премда нам се хоћаше да задржимо обојицу и посматрамо лудачки двобој. Но Пашарику, не обазирући се на наше позиве, штуче на врата, пљуцкајући око себе:

— Пфуј, ајдутин, ешек, будала!

Књаз мрачно седе, узе у обе руке своју чупаву главу и удуби се у мисли. Шишташе на нос, шкргу-