Pripovetke / Grigorije Božović

ЉУТА НЕМАН.

Над Призреном, стародавним и православним пнако још у турским рукама, почео да се спушта мразни бадњи сутон. Град је свечано миран и празнично расположен, јер су Турци данас некако друкчији. Паша је удвостручио градске страже, код цркве послао две чете низама да целу ноћ пробде и поздравио проту да се хришћани, у царево здравље, сасвим слободно крећу. Осећајући долазак великога празника, сви су они према Србима нешто боље воље, као да са дна својих душа чују стални шапат да је тај свечаник негда био и њихов. Зато су по: радњама остали мало

дуже, како би православна сиротиња могла покуповати што јој треба, а по улицама иду ненамргођени као да хоће да јој рекну нека вечерас буде слободна, јер ни њима није мрзак Божић. Уосталом, не ваља баш много љутити Бога: право је да бесправна раја имадне дајбуди један дан у години кад се неће плашити за голи живот — турском царовању за срећу и напредак!.. | Е

Кроз невероватно измрежане, тесне и мрачне уличице жураху уз Пантелију, највећу српску махалу, три Призренца, три брата Лековца: Јанић, Андреј и.. Синан бин- Мухамед. Прва двојица беху узела трећега у средину па погнутих глава, као да их притисла голема срамота, хитаху један за другим кући да што пре стигну и да их нико не види. Ствар личаше на какву заверу. Јер их на вратима у дворишту очекиваше стара, кршна. мајка, већ поварошена сељанка, па кад их пропусти унутра, приклопивши крило, загна се к Синану, обисну му око врата и писну болно и језовито:

5)