Pripovetke / Grigorije Božović

ПОПУТ СТРАХИЛИЋА 73

против, те се две противуречности сасвим сложиле у њему: у боју као иједан, а у миру освањиваше по туђим вајатима као какав чобанин. За жене је био неодољив као змај из бајке. Сви то на овом скупу знадијаху, па му се чуђаху што се мало не вине по сабору, и части своје пријатељице медовином, кад је тек данас после дужега времена освануо у Полимљу. Зато га из прикрајка пецну убоги Шуша Перков, нека врста главарске будале:

— Кам ти у дом, Јоване!.. А што не изиђешу сабор 2.. Видиш, кучке вратове искривише извирујући на тебе... О, пусто!.. Божја вјера, боље ће те примати но ови главари и господа...

Скуп прште у грохотан смех, а Јован Деле се уозбиљи, али не љутито, но некако брижно и благо. Он погледа на војводу Миљана, па по арнаутски седе на колена.

= Војводо и ви образи! — поче он истиха: добро учини Шуша ЏПерков шта ме зађену: баш се одавно мучим да вас нешто упитам...

— Збори Јоване и питај! — рече му војвода Миљан, мислећи да има нешто да се потужи.

= Не ваља крити у кучине: заиста волим у недоба завирити у туђе клијети. Па ме сад Шуша нагна да ми речете витешку: шта ваља учинити са женом коју муж затече с другим у својој кући 2..

Не мало се зачудише главари питању, али Јован Деле имаше голему невољу да га постави. Синоћ доцкан враћао се кући чак из Метохије, камо је и ишао по својем старом занату: да кога убије и да пљачка. Кад је прешао Лим, шићар је отпратио у Слатину преко границе, а кући пошао само са својим барјактаром Мујом Уштипаљем. Хтео га је задржати код себе на конаку да би данас раније стигли овде на сабор, ради чега су и прекинули путовање по Метохији. Та једном славе Бурђеви Ступови Госпођин-дан... Доцкан су стигли у Погоке, уврх села Буча. Већ главари знају да он много не кући: пуста му је кровињара са једним свега вратима, која се изнутра подупиру коцем. Лако су их отворили и ушли,