Pripovetke / Veljko Petrović
МТ и пи
129 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ
ганку па кад сам циганка и бићу права знајте да сам вас сада проклела и по цигански уврачала да ће вас живу црви изести и Господин ће вас се зга-
дити и ја ћу још за вашег живота ући у кућу и бити госпоја. :
Гина Коломпарова циганка.
Ако се усудите и то писмо покажете господину ја знам шта ме чека он ће мене убити ал ће ићи на робију и вашу децу отераће у просјаке,“
Иванка је двапут прочитала писмо, и онда, с преосталом снагом, згужва га, у песници, и паде тупо на под. Ту су је слушкиње нашле и с великом муком подигле на постељу, али јој шаку нису могле расклопити. Кад је дошла к себи лежала је у постељи, и тада је писмо сакрила под душек.
Ујутру јој је било лакше. Стидела се себе, те је закључала писмо у свој сточић. И над срдитошћу и тугом преовладао је страх. Рекла је да никог не пусте к њој. Гледала је сваки час кроз прозор, али није видела ништа сумњиво.
У подне јој улети синчић с китом пољског цвећа и с једним писмом.
— Дала ми једна здраво лепа жена. Сва уплакана, па те здраво лепо моли и поздравља и шаље · ово писмо, и љуби ме, а ја кажем зашто плаче, а она плаче само, и каже да јој опростим. Ево је под капијом. Е
Жена скочи, зграби цвеће па га раскида, а писмо згужва и баци у угао.
— Како си га смео примити 2
Дечко бризну у плач:
= Јаој, мамице слатка, па шта ја знам!
Мати се покаја, стиша, убриса синовљеве обрашчиће и пољуби га.
— Иди у другу собу па буди добар. Не срди се: мама.
И затим брзо исправи писмо, и отвори га дрхћући: