Pripovetke / Veljko Petrović

ЖАНЗИ и полди 133

успехе у Карпатима, у које су они очигледно сумњали. Маџари су се, као Јевреји и франмасони, заклонили иза пацифистичког програма, Леополд је у свему видео енглеске интриге, а Ханс је био равнодушан према свој нашој дипломатији и стратегији.

— А што сте се ви, колега Бергер, ућуталиг — па погледам у Ханса.

Он се трже, обли га румен и махну руком:

— Он ми рече синоћ да сам у политици глуп!

= Ко онг

— Господин Курмајр.

— Господин Бергер, то је неозбиљно! — Леополд је био веома непријатно дирнут и блед.

— Зашто неозбиљног Ти си ми синоћ казао да сам глуп што сам рекао да нећу ништа да знам о перипетијама рата, јер унапред знам шта ће бити крај, бар што се тиче краја. По нас ће бити свеједно: да ли је Немачка победила или Антанта, мислим по Аустро-Угарску. з

— Како све једно, како то мислите 2

— Па да, за њу неће бити добро ни једно ни друго. У осталом, за нас Немце биће скоро исто тако свеједно. Нама ће, аустријанским Немцима, можда добро доћи баш да победи Антанта. Али ја сам глуп. — Ханс опет одмахне руком и кисело се осмехну, и опет ме погледа оним својим погледом којим је као нешто хтео мени да присније саопшти.

Нико није његове речи схватио, односно намеру његових речи, али су оне произвеле мучан утисак. - Разговор је обећавао много, и мени је жао било што сам га због прегледа био морао прекинути.

Прегледајући једног новог болесника с великом "ватром, рекнем Хансу да стави диагнозу. Он му од= мери пулс, окрете дланове, загледа се у њихиу _ груди болесникове, опази румене пеге и — промрм= љавши кроз зубе: — Можда ће господин Курмајр опет имати прилике да ме назове глупим! ја мислим да је ово типичан пегави тифус. — Леополд се намршти и прогута реч, а ја потврдих Хансову диагнозу.

Враћајући се с посла, Ханс је заостајао иза