Pripovetke / Veljko Petrović

БУЊА 29

— Ха, ха, ха, госпон бранитељ се шали! ха, ха, ха! врло. добро! ха, ха, ха! — Како да се шалимг Не шалим се ја на жа-

лост! — рече срдито Паштровић, и брзо настави, као да се бојао да ће му прекинути бујицу која хоће да прокуља из њега: — Узмите само наше изборе.

Парола је вазда: против немађара! А и ви знате да се тим искључењем најмање служи нашој т. зв.-идеји, Та ни не мисли се на њу. Напросто треба ухлебити чиновничке синове, јер тек морају отплатити дугове патриотским заводима и поузимати чиновничке кћери без мираза. Мађарска војска! Осам хиљада отворених места за пропалу џентрију. Или зар патриотизам рађа и митом и панамамаг Ви се не сећате, ви сте млади: после окупације, велика сума за потпору рањеника и породица, палих код Маглаја и Добоја, а међ њима је било богами и Кробота и Раца и Маџара, нестаде као камфор. Поджупан се један уцецо; и то је све. А куд су нам грдне паре „тулипанке“, па ко нам обрсти алеје платана са улица, ко нам поједе кају из бетона под попуцалим асфалтом, ко зашто баш. немачка фирма да нам квари очи шкиљавим осветљењем 2 А2 Господа славе Арпада, што је довео амо Мађаре. И треба. А и лако га је насликати. Ко би врага насликао арпаде што исељавају народ. Нема ту срца господине мој, нема ту срца! Граби. немилице граби, и само граби! Ако имаш срца, онда си цркд!..

:.. Него — и Паштровић скочи, сав зажарену лицу, — шта смо се ту уцмољили. Данас ћемо да се провеселимо. Опростите, сад ћу ја сместа!

Паштровић узрујан и задихан потрча, превали једну шољу чаја и смејући се: — нек се зна чија је кућа масна! — залупи врата за собом.

Гости су остали убезекнути. Наслућивали су и мирисали у ваздуху као пред вихор.

— Нисам ни знала, да имаш тако шнајдиг мужа = пецну Пресветла.

— Још ћу се заљубити у њега, пред старост! — одврати немарно Паштровићка, гризну се за усну и погледа летимично и нервозно на врата.