Pripovjesti : crnogorske i primorske

116 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

"о теби висим, а нећу дужда виђети очима да живим триста љета.“ |

Кад Бубић спази да се превари, стаде измицати: — „Ти ме, куме, нијеси добро разумио. Ја сам рекао да је вама ту више добра него заслужујете, пак ћете се узнијети да вас нико неће моћ трпјети. Но ја не могу чинити што је мене воља, ни што је мени милије, треба ми слушати старијега.

Код нас господе никад се не наређује, но је молба и

' жеља највиша наредба, која се не пориче. Дужде мисли да све зна и да му мојега ·-свјета не треба. Он зна да ми то по ћуди није, пак ако не добавим брзо патрику, рећиће да сам упоран или неваљао, тер ће ми смаћи власт што ја, Бог зна, за мене и не жалим, јер би ми лакше било ово тешко бреме с врата једном дићи, но што би без мене невољни народ којему сам ја и отац и мајкаг Вјеруј ми, тако ми сутрашњега рождества Христова, да ми није поради народа, јер видим да би без мене пропао, данас би дужду отписао, нека тражи другога управитеља овој земљи.“

У то Лука пане му на кољена: — „Не, куме, за светога Јована, но кад је теби мука хајде да радимо да добавимо патрику, да се ти у госпоству уздржиш, јер би ми без тебе погинули као трава без сунца. Чух, а немој ми вјеровати, да је патрика одсио у Грађане код једног мог побратима; који ми је вјернији него тај твој, јер се ми сиромаси из љубави братимимо, да једно другоме буде у невољи, а не да се варамо као господа. ја ћу поћи да с њим језикујем, и надам се да ћу тому послу доћи главе, само дај ми одмака, јер је нас снијег раздвојио, пак ћу ти донијети абер најдаље до нашега божића. Но гледај ти, куме, да господа млетачка не преваре и мене и тебе, да не останемо грдни пред пуком а грешни пред Богом. То је глава од закона, за њ много душица уздишу и благослов чекају, па куђ бих ја да му се што рђаво догоди 2 Ти љепше знаш кад спаваш него ја усред подна, промисли добро, не огријеши себе и мене, јер иако сам сиромах мили су ми поштење и душа.“

Закључи Бубић слатким гласом: „Хајде тамо