Pripovjesti : crnogorske i primorske

ХхХххХП О ОВОМ ИЗДАЊУ

пак све то да предам потомству онако како сам чуо и упамтио од старијех људи, јер видим да се свакдан те ствари преображују и гину свешто је напреднији дотицај и поплавица туђинства.

Другу половину приповијести нијесам још изгладио ни за објаву приредио, јер сам ометен другијем послом. Но ако Бог да здравља и одмора, каним и њих заособ сбјавити, е да се и оне комугођ удворе“.

На жалост, ни то издање није без грешака сваке врсте. Има их много у именима. Ловчен, Пастровићи, Михолски збор, Подбабцу, и сл.; има недоследности _Хрцеговина — Херцеговина; Франђипан Франђишпан и сл., као и у писању многих речи и тамо, где се не ради о чисто диалекатским, нарочито употребљаваним облицима и фразама. Понегде су рђави облици туђих речи као: ђуморук, хмилет, напора, или у панчевачком издању: баријам, Холтстаином (по латиници) и сл. Необичније је писање: хребра за ребра, ходе за оде, Харнаути (панч. изд.'; а погрешно је: начве, возцима, свјетковинам, наличем, патријарсије, и сл. Недоследно пише речи: отаџбина и отачбина ; Боки и Боци; хаљине и аљине; сећај се и осјећао и сијетила, и др. Какофонија је писати: с сухијем, с Скадра и сл, а неписменост: дивијо, чудијо и т. Д.

Али, поред тога, има и крупнијих грешака. На стр. 44. кад Вук говори жени: „Да су хтјели Руму“ (у нашем издању стр. 37) у – дубровачком тексту стоји погрешно Ружу, што донекле мења смисао. На стр. 54 Бубић погрешно говори Штиљановићу: „Овако ти је, може бит, и са синовцем“ (код нас стр. 45), јер се ту ради о сестрипу. На стр. 65—6 вели се, да Стеван зазре „међу оном настоженом хрпом оруђа ујчев мач“, док је ту говор о оружју. На стр. 116 каже се: „Ту је војску предвојио Караман паша,“ што даје сасвим други смисао од оног, што се хтело рећи са је Караман паша ту војску предводио (код нас дтр. 98). На стр. 175 (панчевачко изд. стр. 221, наше 150) испале су из текста речи „ту ми се раскло-