Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА 25

гову простору, и допре к Шестанима усред подне. По врх села сусрете двије дрварице и упита их знаду ли гдје је стан Вуку Мркоњићуг „Ето, она кућа одвојена и осамљена подну села“, рече старија од њих двије, „за кућом два ораха а измеђ њих уљаник, подну куће, гдје је улазак, авлија тријемом, а са стране лужа, под којом Вуко соли и суши рибу“. По тому казивању нађе Стеван кућу, сјаше пред авлију, проведе мазгу и веже је о сову, пак уљегне у велика врата и викне: „Помози Бог у Вука Мркоњића! могу ли наприједг“ А Вуко: „Добра му срећа вазда била; пријатељ може као дома“.

Приступе оба и поцеливају се. Стеван се каза који јеи откуда; изручи Вуку поздрав очин и поруку. „Хоћу“ одговори Вуко уздисајем, „но је ове године рибом зло и недаћа. _Јесенском поплавицом набрекну Зетица и Морача па се слегла у језеро бујица, воду му смутила а рибњаке разметнула, те је повећа риба пала при дно у дубину за пићом, гдје не може да досегне ни мрежа ни удица. Ево сам присукао шесет година, јошт незнам горега рибања. Па каода неби доста тога зла, опет је зимна влага објужила со а окисла кад; на девет мука док сам нешто уграбио и средио у овој проведрици. А чујем даиу Скадру нема трговцу рибе, пак и оно што нађе плати скупо за очи. Горња Арбанија, Латини што славе Климендан и Никољдан, а што купују сваке године по сто хиљада ока скакве и јегуље, није потрошила ни десете паре, него су људи крсно име ославили сочивом и варивом. Кажу путници и трговци да ни у Охриди није боље ништа. Сад се огриј уз ватру, док ми дође једно чељаде да принесе штогод врућа. Домаћица ми је пошла са кћером ево данас пети дан у родбину у приморје, а оставила ме на пасторци. Ова подраниу млин да самеље нешто жита, али јој се надам до који час“.

Тек што Стеван сједне уз ватру, Ружа уљегне у кућу, види страна момка, приступи понизно и пољуби му руку, а он њу на лет. Висока струка, црне косе и очију, румена лица, изгледала је Ружа лијепа и при-