Problem smrtne kazne

Остаје, међутим, још једно питање, Шта he друшто да чини, ако смртне казне нестане из реда казни, шта he оно да чини са кривцима, > који, не могући да се поправе, представљају опасност по остале његове чланове, следствено за њега самог. Присталице смртне казне, све без разлике, указивале су на ову опасност која би неминовно наступила у случују љеног укидања, и тај аргуменат употребљивале су увек као моћно оружје у борби за задржање ове казне. Са своје стране ми ово не можемо да примимо за разлог. Ако-се баци поглед на теорије изнете од Ломброза и на његово учење, које се састоји у томе, што је он антрополошким испитивањима огромног броја криваца дошао до извесних занимљивих резултата; до закључка, да постоји нарочити злочиначки тип, да има дакле злочинаца који се као такви рађају и који на свет доносе извесну предиспонираност за вршење кривичних дела ако се, велим, обазремо на то учење и ако усвојимо његово схватање, те се на тај начин сложимо са чињеницом да има криваца који су као такви непоправљиви, јер врше кривична дела, не зато што тако xohe,