Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

121

У место одговора, истргне Јозеф, приближавајући се Францишку, свој Mad: PJ O,

„Ево ти одговора, мреки !“ но Францишко је за такав случај био спремап, те шчепа свог непријатеља за подигнуту руку и држаше је снажно.

„Сад је наш рачун свршен!“ викну Францишко, „узми ве на ум, лупежу, јер држим сада за овоју дужност, да ти живот угасим! Али најпре да ми кажеш, — где си несретну Енрику и моје дете прикрио #

Јозеф баци крадом још један пут свој поглед преко бојишта: Он спази где се највећа чест његових људи у крви ваља, да су неколико њих, за којима Шрим и Топете пуцаше, већ бежали, и да су оба официра већ у намери били да пушке положе, — дакле не беше већ више за њега, никакове наде. Дакле он се мораде на ту мисао задовољити, да је роб краљичин и још к тому роб брата овог!

„Казуј, зликовче, где је моја Енрика п дете 28 повтораваше нестрпељиво и претећи Францишко.

„Кад већ није другчије,“ рече Јозеф, позеленевши од jena, уто ћу те к њима одвести !“

„Где ви их сакрио, доле у шатору

„Не, они су у једној шумској пећини, о оне стране квадарамских планина!“ рече с неком мирноћом и подбацивањем Јозеф, јер се једна мисао у њему засија, така мисао, да му је срце од задовољства уздрктало, а његове црте издаваху неку лажну очајност.

„Дакле у шумску пештеру близу Мадрида, тамо где сам ја на тебе пуцао, несретњиче #

„Где је мој брат на мене пуцао,“ одговори Јозеф 0 неким гласом, да би Францишка тронуо, чије је меко срце добро познавао, и на чију је блатородну одважност рачунати отпочео, „да тамо су прикривени |“ |

„То ћеш нас дакле тамо одвести,“ рече Францишко, „бледуј за мном к онима заробљенима !“

Јозеф виде да би отпор или бегство, у том магловењу, изван сваке памети било, јер би се на њега пет пушака избацило од којих замста не би умакао. Он дакле корачаша

09