Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

181

Серано сад слушаше како се исти са заробљеницима, забавља ни договара, без да им је шта чинити могао и шта више, дозволи им да врата обију. И ако је Лопец предосторожан и вешт био, ипак се зачу лупа, по том се зачуше лаки кораци над главом, —· и по том опет наступи свуда мрак као у гробу.

Она три официра спаваху у својим одајама безбрижно без m a сањају о оном, што се доле збива.

Морало је већ скоро поноћи бити кад се Алосаго у један пут из свога тврдог сна пробуди и па своју постељу ведне; њему се учини као да неку лупу чује, тако, као да се пеке даске цепаху, он слушаше пажљиво — да ли га је то сан тако живо преварио 2

Мртва тишина владаше у његовој мрачној одаји, ватра у оџаклији беше се угасила, која мора да је пеки нездрави задах по одаји распрострла, јер Алосаго овећаше да га глава боли. Сад му тек падо па памет да су онп подељени а синоћ није на то ни на ум узимао, али, кад се сад од један пут пробудио, п виде се у тој усамљеној кући усамљен, обузе га мисао, да ту. мора бити нешто удешено!

Шта би поједини од њих радио, кад би их од једенпут заробљеници напали 2

„Но Серано је будан,“ промрмља Алосаго — па ипак требао си твоја врата закључаги!“

Алосаго устане —

„Будало, а за што да се закључаваш 2 Шрим би те за то исмејао! : |

У том магновењу распозна усамљени неке тихе кораке доле у дворишту кроз ходник и на шкрипеће степдипце, он се хтеде уверити, шта то на пољу бива и пође брзо к вратима да их отвори и напоље изиђе! — —

Врата беху закључана!

„Шта је тор“ викну Алосаго, „сад се све више подиже нека сумња у мени, —- дакле треба свећу упллити и обући се!“

Он се приближи оџаклији, у којој су на једној даш-