Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

186 |

„Не питајте. ко сам, Дон Серано, јер то никад дознати не ћете! Нека вам је доста, што вам кажем: Енрнка вас тражи, 0 подртим хаљинама и крвавим погама тражи вас, она не зна где сте, она незна да ви Но ногу једне краљице уживате!“ |

Францишко се тргне, врела рулет обузе му 00Da3nHOM прикривено лице. ја морам знати, ко си ти, маско, која се усуђује —“ „ШИетину казати% Да нисте руку подигли, да ми наличину окинете, Дон Серано! Ви сте у намери, да ону сироту и страдајућу Енрику 3 Ра бовавите, али и ако је у овој вјајности, која вас примамљује,/ и заборавите, то вас опомињем на ваше дете! — — i

Врачарица дакле знаде све, она. га може о једном само речицом оборити, то увиде Францишко“ ва O M п страхом! Која беше та жена 2 ~ O

Али потом подизаше се у замишљено стојећем све више и више слика сиротице, њега тражеће Енрике, он видеу духу, како се њезини умиљати погледи за њиме пружају, он виде и плачне очи, које су му некад љубављу испуњене,

_ казиваде: небо се отвара кад их Енрика отвори. i „Где је она, где је Moje mere?“ викну он тронут, „ја их морам обоје опет видети! » Оваког магновења, очекујем весника, стрпи се, она нек " твоја буде! Е :

„Ко си ти, пе жено, у залуд тражим У мојим успоменама, у залуд посматрам у мислима твоје витко, краевско тело, у залуд слушам непознати звук твојих речи.“

„Не тражи, не слушај! Мисли на Енрику, на твоје дете!“ —

» Ако си ти права жена, а не дух — то —« т

и хтеде узнемирен љубопитством, да црну образину с лица врачарице скине, а Аја умакне са

"неком вештом брзином.

У магновењу, кад је плави домино, у намери био за њом поћи, стане му на пут Широт са широком белом хаљином и рукавима, који је једну, испред њега бежећу ко-_ ломбину гонио, потом је био тако маскама "опкољен, да је

i