Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

189

E Он још није тако стар, једва да има двадесет и пет година. Његово чисто. без браде лице, тако је већ округло п угојено, да је са овим на пун месец наличио. Мали, широки нос, преко дебелих усница, доброћуде црте, које га окружаваху, показиваше нам доста прост, али при том поверљиви изглед) то могли би округло лице тог калуђера _ пријатним назвати, кад но би у обзир узели његове разроке очи, које се и живахно окретаху. Он обично обара свој поглед доле, али га опет Потајно диже, поред тога још у тим узнемиреним очима, севају толике подлости и лукавотва, да се исте једва у мирном, премишљајућем и пријатнијем говору, мало на свом правом месту задржаше.

__ Сад се баш неко приближаваше каменитом стазом преко манастирског дворишта к вратима — кључ се цвркутајући _у сигурној брави старе и дебеле кашије окрете. —

„Ко захтева ушазаке“ шишташе неки крупни глас из унутрашњости. | '

„Брат Кларет из манастира Доминиканскогу Бургосу!“ одговори калуђер, у ком сад оног истог ослара опет познадосмо, ког смо пре неколико месеци у зверској крчми као крадљивца ухваћена видели. За то неколико месеци није он само спољно, средством доброг и безбрижног манастирског живота, но и изнутра са свим други човек постао. ; |

„Сви Свети нека, твој улазак благослове, брате Кларету!“

„И твоју душу крепе, брате вратару !“ придаде улазећи.

Сјајни месец спусти се преко равног, широког дворишта манастирског, те нам старо здање — које се испред Кларета подизаше — неки необичан изглед издаваше. Десно и лево поред ставе сачињене од четвороугалног камена, беше део простор зеленом травом обузет, преко којих се у дугачке и на стубове подигнуте ходнике ступа, који с обе стране Манастира тавном месечином осветљен“ лежаху, и неку привлачивост, и утисак на ближе ступившег причињаваху. Епочама обложена стаза води к узаним и округластим пастирским вратима. Исто су тако округласта, узани и