Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
192 с
Три пут се одзиваху из огромног простора тл ударци, потом проговори брат вратар јасним гласом:
„Отварај, брат Кларет из Бургоса жели да га духовницима одведем!“ |
Врата се, одједанпут, као неком невиђеном руком OTворе, пред Кларетом указа се тако густи мрак, да је већу намери био к степеницама повратити се; али нека непозата
рука шчепа га снажно“за десну руку, и врата се без нка--
кове и најмање лупе затворише.
Кларет не могаше оног, који га је у палату (в. Мадре водио и без да је једне речице проговорио и поздравио га, видети, он само осећаше како га исти за собом са снажном руком вуче. Говор му беше угушен, он сљедоваше без противљења, за непознатим и немим вођом. _
Шо поред свег густог мрака, који га окружаваше, примети Кларет, да пут кроз узацке ходнике- окол стубова и неких почестих савијутака води, п одједанпут чује оданвне
кораке и увери се да се у неком затвореноме простору налази. .
„Ја те опомињем на она три правила братства!“ рече, одједанпут зауставивши се, с громким гласом, вођа.
„Ја сам се њима својим животом заклео!“ одговори Кларет. | „Сваког, који се овој светој обитељи (Св. Мадре приближује, имам га на иста OBOMOBy OM “= рече невиђени, „10= гледај тамо!“
Кларет опази усплашеним очима у једанпут пред собом с тавном светлошћу обасутом, која одозго продираше, једног
калуђера шито проси, његово лице беше од глади исушено, | а његова коштуњава десна рука разбациваше сакупљеноме
народу сребрн новац, а леву пружаше за комадић окорелог хлеба, који му нека рука пружаше.
То беше завет сиротиње.
__Као да је неком волшебном руком однесено, свега тога, нестане, и густи мрак покрије исто место, на коме је мало час живи калуђер стајао.
_ Опет се укаже светлост, један калуђер стајаше с ра-