Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

194.

Кларет, да непознати, по зиду пипа, и нешто тражи, оп мора да је за некој звоно повукао, јер у један пут зачу се три пут из далека пеки глав звонцета,

„Ти си сад на мети!“ рече својим громким гласом вођа, пусти му руку, и нестане га иза Кларета у мраку, док се међутим пред њиме врата одкључаваше, која су тако склопљена била, да се ни један зрачак кроз иста не могаше видети.

Из отворене дворане удари приближавајућем се у очи зрак, који му даде познати, да је простор кроз који је он, мало час пролазио, на неке сводове подигнут...

Кларет ступи у осветљену велику одају, чији су високи и округласти прозори црним завесама покривени. Црном чохом беше и дугачки астал покривен уза ког сеђаху три духовника: Матеја, снажни, високи и дебелоглави калуђер, причесник краљичине матере; отац Аптопије, стари, и коштуњави Језуит, коме се лукавство и нестрпљење на челу читати могаше, и отац Мерино, још млади калуђер с Фанатично светлећим очима, и таковим погледом који нам јасно показује у колико је тај страшћу обузети, и челични брат за краљоубицу способан, кад би га на то његов Фанализам нагонио! | |

Врата се за Кларетом затворише, он се дубоко поклони, метнувши руке на прса.

„Шта те доводи у палату (в, Мадре, смирени брате из Бургоса%“ питаше озбиљно отац Матеја. '

„Чешњејши отац Роза шаље вам свој поздрав и благословр“ одговори Кларет, поново поклонивши се..

„Мајка божија, нека и у будуће уздржи брата Роза под њезином милостивом заштитом! — Шта нам има пречешњејши доставити“. — :

уједну тајну од тако велике важности, да ју није смео артији поверити, но мене брата Клареша посла, да вами у (в. Мадри исту усмено саопштим. Ја сам овај даљни пут за четири дана прешао, од ког су ми ноге са свим нажуљене!“ - i

„Ти влужиш светом делу — твоја награда не ће изо„стати! казуј слободно ту поруку оца Розе!“