Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
знак чекао. У ја Стари Доминго, с ким је OH o. често о OKOJIIOC-
199
и да од ње што више о Енричи и свом детету дозна —, оне стране жене, која ппак дворском кругу припадати мора, и која је прошлу маскирану забаву посетила, беше нестало и у пркос свима истрагама оста невидима. Нико не беше у стању да га о појављеној тајни бар колико толико извести, п у пркос њезином обећању, да ће га.о Енрчии и
његовом детету_ по дознању известити, узалуд је па сваки
тима Делмопта и о љубведостојној Енричи говорио, онај стари, верни слуга, — који ту слободу имађаше, да опна Дона Мигуела, ког је на рукама држао, на ствари опомиње, које у бурпом животу 1 огладог командира лако настати могу, —_ беше умрђо, од куршума Јозефовог, који је, као што Францишко држаше, његовом кривицом пропао; старом Домингу, буде диван споменик са његове услуге подигнут но потом беше и он заборављен!
i Францишко Серано беше са свим обузет и опшјен радошћу дворског живота и примамљивошћу, која у позлаћенима одајама, Изабелиним блисташе! И ако се кад и каду
његовом духу п његовим сповима слика Енричина, после
оне озбиљне опомене на маскираној забави, јасно показивала, брзо је нестајаше испред раскошности двора мадридског, у ком се светковине и забаве разних врсти непрестано држаше, јер не само да-се принц од Азиса као гост. бројао, него и од неколико недеља најмлађи син Луја Филипа, краља, Француског, Антон од Монтпансијер. беше у посету дошао,
—- беху дакле у дужности да их, као такове, са свима
почастима предусретају. Луј Филип беше високопоштовани заштитник шпанског двора и „пријатељ,“ као што се краљичиној матери Марији Кристини он више пута с неком живошћу изјашњаваше, |
Шри једној великој вечери беху и господа Алолосаго, Топете и Серано позвани. Марија Кристина имађаше особиту наклоност да се са витешким, оштроумним И богатим племићима своје трупе, хвали.
Тако се скупи блистајући круг у дворанама, Марије