Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

202

једва једном улучи жељпу прилику, да с Доном Сераном неколико поверљивих речи на само проговори,

Алосаго је опазио, како се Изабела, његовом другу приближаваше, те отпоче забављати маркизу тако живо, да ни опазила није, кад њезине краљице и заповеднице с кавалиром своје гарде, из дворане нестаде.

„Једва, моја краљице, један час, у ком ћу смети то блаженство уживати, да уз вас будем!“ рече Францишко Серано краљици, која је с љубопитством на његов говор пазила. = 7

„Џођимо заједно, Дон Серано, те да живот за неко- |

лико магновења само паш живот буде! У оном стешњеном краљичином друштву уживамо само половину! Овде нас не прислушкивају и не пазе!“ рече с дркћућим гласом млада страстна владатељка.

Францишкове очи почиваше занесено на руменоме, и лепом лицу Изабелином, ког у том магновењу жар љубавне боје издаваше; она корачаше с јако лупајућим срцем поред љубазника, поред најљубазнијег створа свог срца, који је њезин краљ, њезин Бог био; у оном часу, кад ју је Францишко кроз тавно осветљене и празне дворане водио, беше у отању, да све за њега учини, да све за њега даде;

-жар њезине љубави не знађаше за никакове сметње и

границе, она сљедоваше с нагоном за Францишком који ју вођаше; она дозволи, да он њу у усамљени кабинет одведе, у ком је пређе обузета страхом на дивану почивала; лампа (кандило) распростираше волшебни зрак, као да и не сме никакова јача светлост овај блажени чав узнемиривати, у ком једна млада, и први пут љубећа краљица у 77 Ja једног лепог, и за њу распламтелог племића пада =— = никаковог служитеља у близости, никакав гласак, само што (бе из удаљених одаја друштва чују звуци свирке,

која срца јошт већма обузимаше, која већ с највећом ватром

и узбуђеношћу једно за друго куцаше.

Францишко погледи у примамљиво светлеће и од жарке наклоности блистајуће очи Изабелине, које с пуним очеки-

~ Ј