Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

На тај глас, појава за једно магповење застане, но одма опет, као да га се то питање и не тиче, пође напред.

„СОтој и дај одговора, јер hy ти овај мач у прса забости, — ја нисам тај, који се вампира боји, говори ил ћеш с места погинути !“

Серано подиже свој мач и устреми се на њу:

Но у том магновењу, појава спусти пребачени крај

свог плашта. "Њено, густом брадом обрасло лице могло се испод црног шешира видети — био је дакле човек а не вампир.

»О пута!“ викну полугласно и претећи непозлати, чије се лице страховито намршти.

„Ни корака даље,“ викне Серано — „и ако ми не кажеш ко си ти, који такову гадну превару изводиш, онда знај да не ћеш с читавом кожом одавде изићи!“

Непознати, извуче испод огртача руку, у којој се револвер засија.

„Ево ти мој одговор, безобразниче!“ рече полу-гласно непознати, и опали на Серана.

Хитац из револвера и јаук Серанов, причине необичан одзив кров дугачки ходник. Отражари задркте, али се ни један није усудити смео, да се ходнику приближи, од куд се тај страшни глас зачу.

Серано викну „Енрико“, и падне на земљу, зрно га је погодило, јер то локазиваше крв, која му је пз рата цурила. — Једини Прим и Алосаго притрче на тај глас, к месту, где је Серано лежао.

Док је Прим зачуђен, створење, које се у ходницима изгубило пратио, и нехотице: „Мунос херцег од Ријасарес!“ изговорио, дотле је Алосаго тронут поред Серана клечао.

На степеницама, што воде к одајама регептовице, укаже се светлост. Олужитељи са светљацима хитише доле, да — по заповести регентовице Марије Кристине, — рањеног у њезино предвобије однесу, а један послужитељ оде брзо по дворског лекара. —

И сама регентовица није пропустила уверити се лично о стању свога „свагда на услузи племића,“ као што га