Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

62

Стара бира и краљ цигански, као што бе приметити могло, имали су да изврше неку важну куповину и набавку; и за то су морали какову крчму потражити где би своју чету сместили да бе одмори, и баш се деси, да она жалоона и извикана крчма у споредној улици предградија ТоЛедо за одмор одређена буде, којој се дакле, цела чета упути.

= Над ниским и прљавим вратима исте крчме виси слика једног риса (ввера).

ад су се цигани у горње одељење те крчме смеотили били, и кад је Енрика са својим дететом на праг

викне један од Гонитеља, који је еспап (робу) по кућама, продавао, јурећи за крадљивцем.

" „Овамо, крадљивче; — лупежу, ко би mg“ рече, оборивши ухваћеног на земљу.

»„Товори, лупежу, ти си моје мараме покрао, ко би ти и како ти је име“

»СОмилујте се, љубазни господине, нужда ме на то Ha гони!“ викне мали дебељушко, а лукаве му се очи засветле.

„Лупежу ! ето ти се расипа сребрни новац из твога, пепа, од куда си у нужди и сиротињи! ко си ти 2«

| „Ја бе зовем Кларет; немојте ме власти предати !«

„Проклети ослару, та ја ћу ти шију заврнути !« га _ „ја вам ве обећавам, да никад красти не ћу, да ћу 0е од сада поштено владати; само бе сада, смилујте 14 убваше лукави лажљивац претварајући се и извлачећи испод горње хаљине мараме, и дајући их покућару, који га на то пусти, и од себе одгурне.

Такова појава није била прва, која се у тој „зверској крчми“ и њезиној околини догађала, за, које је крчмар довољно вештине имао, да у нужди једног или другог од својих гостију прикрије или пропусти да умакне. Он је и ако се чинио да ништа не чује и не види, као да се то све њега ништа не тиче, ипак на све добро мотрио, и до-

пе