Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1

узме своју милозвучну егеду да Њирику и њезило доте успава, и кад види да већ сви спавају, прикраде се белој. жени, да, као што јој је обећао, ради сваког непредвиђеног случаја уз њу буде. Мач са старим и богато украшеним сребрним балчаком стави пспод своје горње хаљине, а дугу пушку мете уза се на своју од маховине начињену постељу. "По том баци још један поглед на уморену и заспалу Еприку, и пажљиво погледи остале успаване цигане. Сви спаваху; ватра се већ поче гасити „ бацајући своју последњу светлост на њих: нико се не мпцаше, и он пајпосле склопи очи. Шред његовом узаврелом душом подизаху се слике задовољства. — Енрика лежи на његовим прсима, 6 усхићењем у сну види жељу свога срца пспуњену; на лицу њетову гораше ватра утехе и радости. —-

(ви спаваху, само једно створење тумараше неспокојно између дрва усамљене шуме — Аја је то била, жена из циганске дружине; опа се с постеље, на којој пе имаше мира ни сна, крадом дигпе, и корачаше узнслирена дивљом страшћу , кроз мрачну шуму, кроз коју се где где зрачак бледог месеца виђаше. Свуду околипи владаше тишина, амо што се из далека чује кад и кад вика птица грабљивица, а уз обалу реке Мансапарес п жубор воде, што преко кршовитих степа, падаше. Ши један листак пе покроташо ве на грапама, али ппак Аја заустави се п слушаше, ипак зачу опа, да се пекаково живо створење кроз густо шибље провлачи; ONA упре евој поглед месту од куда се шуштање приближаваше; опа као одважпа, решиптелпа п на дело спремна жена није знала ни за каков страх, она опази, не далеко пз једпог џбупа човечију главу — једпо бледо, увепуло, и с црвепкастом п ретком брадом обрасло лице, са необично светлим очима. Чим опази Ају, уплашено се прикрије.

Аја је непомична и без страха стајала.

„Страни човече, шта тражиш ти у ово деба ноћи овде“ упшта она полугласно по оштро.

„Ником од вас не ћу ништа учинити, тако ми бог помогао! но кажи ми само, да ли је још код вас она страна