Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

85

к њој пружајући, као да је ишчекивало, да га она својој матерл однесе, још лежало, —— она га узме у наруча.

Мало даље зачу се неко шуштање кроз шуму, п Јозеф, који је од јаког ударца онесвешћен и у крви лежао отпочне се мицати.

Аја, брзо као муња утече са својим пленом кроз шибље, у које-се прикрије; она је Енричино дете стисла у своја наруча, забављајући га и шапћући му на уво, како је не би издало, и њезине намере осујетило.

Јозеф се пробуди, превуче: руку преко чела п убрише крв, која му је из ране цурила; мисли му се усколебају,

његова глава, обузета тешким болом, опет клоне, по том се опет мучно подигне, устене и упути се полако к обали реке Мансанарес да чело и рану водом разлади. Енрика и њезино дете отето му је, отео их Аца, кога је он, по жељи Ајиној _ од смрти поштедио.

„Проклета,“ помрмља он, „боље би било, да нисам ту непознату жену послушао но њему мач кров прса пројурпо, и тако би сада обоје моји били; блажена мисао обоје, лепа Енрика п њезино дете! Али ппак морају моји бити, ма их кроз цео свет тражио, они морају моји бити, па ма је и целе трупе најхрабрији витезн бранили. „Они долазе,“ промрмља Јозеф враћајући се с обале, „тебе гоне, то су она тројица од краљичине гарде!“ :

„Ако те твој брат у своје шаке докопа, он ће ти живот угасити, за то бежи, бежи што брже можеш,“ говораше Јозеф сам себи! -

„Можда ће ми још за руком пспасти, да са оном тројицом увода, који су ми још заостали пи који ме у кланцу чекају, — господу тако далеко измамим, да нашој предстражи у руке падну, то би онда ствари с места, са свим други ток узеле, а Дон Францишко са својим друговима био биу мојој власти. Ха,“ =- |

Јозеф зачује јасно све ближе долазак јахача, он се пажљиво прикраде к дрвету; за које је његов арапски вранац привезан био, и на ког се хитро баци.

У то време приспеју, после опасног јахања, Шрим,

Ne