Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

коњма приближују први хитац с нестрпљењем на њих избацио, даду знак живости и презирући смејаху се. Шрим подрвенивши од јарости, без да је на свог слугу мотрио, појури за њима.

Од један пут коњ његов зазре, — Шрим опази пред собом црне таласе Дуере.

„Лупежи покварише мост, ух, ото му мука,“ викне разјарено Шрим, „и поред тога, ено где и Шепин коњ малакса и стаде! Сад треба помоћи тражити! Охо, ено лупеж, где се стропошта, оста лежећи, као да му је коњ ноге издробио, његов друг остави га судбини и побеже !“ У

Дуера, пред којом се Шрим зауставити морао, чекајући на свог слугу, није широка на том месту где он стајаше, али је ипак тако широка, да се не би могло о коњи препливати, и то још с коњи, који су без престанка, готово четрнаест миља прејурили, уводе ву дакле те пољске ћуприје покидале, тако, да су се само још неколике греде изван воде виделе. Очајни положај ! Шрелаз се мора наба= вити, јер обилазити требало би им пуних пет часова. Шрим од нестршљвења мучен замисли се мало, по том баци свој поглед дуж обале, нека радост укава му се на лицу. Не далеко лежаше у присену месечине једна земуница, какову тежаци обично у време орања за употребу држе, ради заклона стоке и осталих ораћих потреба. Тамо дакле морају помо-

ћи тражити.

„Шоведи твог коња Пепи,“ заповеди он, „m хајде за мном к земуници !“ И Шримов вранац, тешко би могао још једну ниљу. издржати, јер му се већ цело тело укрутило. „Мој је добри вранац пропао,“ рече. озбиљно сажаљевајући Шрим, „ако га тежак добро узрани п негује може још добар за орање бити!“ Оба ноћна јахача, Шепи вукући свога вранца за собом,

п Прим упуте се к земуници, — кад до исте дођоше лупне Шрим у врата, =- нико се не одзове.

„Шроклети! Ми немамо времена да губимо,“ псоваше

-Ирим, 7 отвори с једним ударцем врата. Никакове човечије