Programni govor biračima I. kurije : držan 18. (31.) avgusta 1913. u Gadskoj vijećnici u Sarajevu pred biračima I kurije

масама је исто тако подла ствар као и ласкање властодршцима“ (Гентц).

Алчак-политика уз капиџик-политику пољуља још јаче вјеру у поштење народних посланика, вјеру у њихову моћ и у моћ Сабора.

Стварање Одбора 39-орице је први акт алчакполитике. Јер, ко се још живо не сјећа оних измијењених јавних писама између једних и других, у којима се називаху најпогрднијим именима. И за 24 сата се скупише у једно коло, објавивши народу, да су то учинили у интересу Српства, како би могли заједнички да уђу у изборе. Чудна ствар кад конфесион. кључ је одредио сталан број мандата, који морају Србима припасти, макар триста кандидата ушло у изборе. Народу је требало да се баци луг у очи; а у самој истини повод овом неприродном коалирању најжешћих противника био је овај: ако се не коалирамо, народ ће изабрати многе људе, које ми лично не трпимо; а од нас многи не ће бити од народа изабран. Овако ће наша једина група поставити кандидате, које ћемо ми именовати. И збиља у Сабор уђоше многи посланици, за. које се никад не може рећи, да су изабрати, него просто именовани. Овим првим актом би учињен први атентат на слободу избора, — атентат, кога приправише баш они људи, који се данас купе око „Народа“ п који се непрестано размећу својим демократским идејама.

Ко се још живо не сјећа оне фурбо-махинације т. в. Српског Клуба при гласању за откуп кметова. Просто су подијелили улоге. Главни махер их подијели у двије чете: једна, која је популарнија у народу и јачих леђа гласаше за факултатативни откуп, а друга против. А послије гласања, што би било природно, да се раздвоје, облигаторни откуп је био главна тачка њиховог заједничког програма — они остадоше мирно под једном капом. Ствар је јасна: требало је истодобно угодити властодршцима и опрати се пред Народом.

Интересантан је рад ових група и изван Сабора. Мјесто да велики дио свога времена посвете раду на политичком васпитању Народа приправ-