Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

118

су употребљени готово овакви исти изрази.'6 На сваки начин да се овде није хтело утврдити, да је у опште душевна болест, у ма каквоме ступњу, казн-искључујућа околност. У старијим временима није се ова ствар узимала тако тачно и задовољавало се с тим, што су се сматрали за неурачунљиве ови, који су тако рећи имали спољне знаке душевне болести 7"

Од како је психијатрија напредовала и од како је увећани хуманитет времена постављао све веће захтеве за праведно поступање и са душевно болесним кривцима, све више се утврђивао појам, да треба обраћати пажњу и на мање истакнуте ступње душевне болести.

С друге стране закони су се увек бојали, да сваког душевног болесника одма огласе за неурачунљивог. ( тога су они у доцније време ударили једним новим путем, да у

9

место општег ослобођавања безумних, лудих или душевно болесних, испитују однос између ненормалног душевног стања и злочиначког делања, на име: у колико је учинилац, услед душевне болести, био спречен у томе, да разуме прави карактер делања или да своју вољу у погледу на ово делање обузда.'8

76 Тако Соде репа! (Аг. 64. Пп у а ш спте за денф Јогзаџе је ргеуепи ебањ еп ејаб де детапсе ап |етр5 де ГасНоп, оп Тогааш 1 а 656 соп|гајпф раг ппе [огсе а ЈјадцеЏе 1 па ри гесјеђег. Готово исто тако гласи Атб, 71 белгијског закона; у истоме правцу АгБ. 42 португалског закона. Пруски закон каже у 5 40:

„Нема ни злочина ни преступа, кад је учинилац у времену дела био луд или шашав илн кад је била искључена слободна опредељивост његове воље, услед силе или претње“. Готово исто тако један низ закона швајцарских кантона.

85 2 аустр. Казненог Закона тражи, да је дотични потпуно лишен разума или да нема никакве свесности о своме делању.

Од доцнијих закона, у колико је познато, само је фински остао на овоме гледишту, јер 5 3, Гл. 3 прописује: „Неће се казнити дело, које је учинио онај, који је луд или нема разума због старачке изнемоглости или другог каквог узрока“. Овај пропис од прилике се слаже са пролисом шведског закона.

т Тако види Основе за пројекат казненог закона за северо-немачки савез. |

„Расправа казнено-правних питања из области судске медецине“, с. МГ: „Разне форме душевне алијенације или слабости, требало би да имају правни значај само онда, кад бп се оне појачале до лудила кли шашавости“.

18 Тако циришки закон каже: „Кажњивост дела искључена је, кад је душевно стање учиниоца, у времену учињеног дела, било поремв-