Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Даље, морамо приметити, да исто тако, као што јавне власти имају право нужне одбране противу појединца, да обратно, ово право и њему припада, према њима. Ово би, кад би се признало неограничено право нужне одбране, одвело томе, да би онај, кога полиција хоће да ухапси, могао без казне да убије дотичнога чиновника, ако би овај са своје стране учинио какву погрешку, која би хапшење учинила, противзаконим, чак и онда кад је овај чиновник радио у добром уверењу.1о“

Ако се хоће ово да избегне, онда се. овде мора поставити једно особено правило, као што је то учињено у 5 106 Војног Казн. Зак, Исто су тако несрећне и вређајуће конзеквенце, до којих доводи овакво уређење права нужне одбране и код самопомоћи. Док је још ово право допуштено против лопова, може га сопственик убити, ако је то потребно. Ну у истоме тренутку, кад ова дозвола престаје, лопов сме убити сопственика, зарад одоране свога притежања. И како су границе допуштене самопомоћи веома неодређене, врло је вероватно да. ће обојица у добром уверењу једновремено вршити право нужне одбране.

да неограничено право нужне одбране, најбољи је разлоггу томе, што је тешко да се нађе и у закону форму обуче једна употребљива граница. У ствари, сва ограничења, која су одређено формулисана, биће више пли мање својевољна, а ипак двосмислена, а то се овде у толико више осећа, што је ова материја, таква, да је веома тешко уредити позитивним и опширним прописима, које нападнути ипак или неће знатт или их св у тренутку дела неће моћи тачно сетити. Овај факт, ма да је сам по себи важан, ипак не може по нашем мишљењу никако бити довољан као разлог за безусловно право нужне одбране, које је овде принципијелно одбачено, већ може само дати повода, да се то напусти да сам закон

198 Поједини немачки писци, као Биндинг „Ручна књига немачког крив. права“ 1 с. 748, шта више уче, да је довољна објективна противправност чак и онда, кад нападач ради у свему како му дужност налаже. Дакле, полицијског чиновника, који вршећи своју дужност оршта Нде извршује какву противзакону наредбу о притвору н. пр. такву наредбу. у којој је хотично стављено лажно име, можемо убити, ако је то потребно да би избегли лишење слободе. Само се по себи разуме да се и њему мора признати наспрам овога пето тако пуно право нужнпе одбране.