Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

161

готово са свима новијим законима, пошто је, у колико је познато, Данска, једина земља, где је оглашено да је кажњиво свако делање „коме је циљ да произведе или потпомогне свршетак каквога деликта“.

При овоме се полази отуда, да се по правилу не може то да брани, да кажњивост треба пре да наступи, него што се злочиначка намера испољи на један такав начин, који нас овлашћује да можемо сматрати, да она има ону јачину и одређеност, која је потребна за извршење злочина, а не, да се можда тиче само предузећа, која ће се учинити на случај, ако би се доцније решило на извршење злочина. Збиља има много припремних радњи, које тако јасно упућују на злочиначке планове и једновремено показују један тако одлучан злочиначки умишљај, да дотични не сме да остане некажњен, чак кад још није донео никакву одређену злочиначку одлуку. Али се узима да је у таквим случајевима боље остати на путу, којим се до сада ишло т.ј. да се оваква делања припрете казном као децећа 5 селе] 5.109

Природно је, да је то друга ствар, што се извођење овога привципа у закону, може сматрати као недовољно, да има шупљина, које би ваљало попунити.

Лако се може приметити противу предложеног закон ског текста, да он није довољно одређен. Ови признају да се не може повући оштра граница између делања, којима се што извршује и оних, којима се нешто припрема, али ипак неки држе да постоји извесна разлика, која се садржи у самим делањима, док други — по нашем мишљењу несумњиво с правом — тврде, да се при решавању питања, да ли је извршење отпочето или стоји само припрема, мора посматрати злочиначка делателност у њеној целини и поједини актови у њиховој унутарњој међусобној вези и да ће онда решавати то: да ли се при овоме да распознати какав одређени злочиначки умишљај, услед делања, која несумњиво указују на какву злочиначку циљ. Кад је тако ова граница, већ сама по себи, под свима околностима неодређена и произвољна, разуме се да стоји опасност, да она у пракси буде

108 Тако види н, пр. 55 94, 104, 140, 159, 160, 161, 174, 175, 177, 185, 186, 187, 269, 273, 304, 256, 859, 362, 368, 369, 870, 372 и 433. Подобну 0с0бину има већи број делања, код којих се неко кажњава зато, што је изложио извесној опасности правна добра.

ПРОЈЕКАТ — МОТИВИ НОРВЕШЦКОГ КАаНЕНОГ ЗАКОНИКА 11