Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

176

ника, којом се штете повериоци, излази на видик само услед њене кажњивости. Треба ли за то онај, који не зна да је то кажњиво, да се може позивати, да он не зна да је противправно и да за то буде ослобођен #71 -

(6 друге стране, неће се моћи порицати, да има случајева у којима може стојати незнање противправности без кривице учиниоца и где то незнање с тога може да има дејство казн-искључујуће. С тога не треба у закон унети општа правила за разликовање појединих случајева и због тога смо држали, да ће највише задовољити практичну потребу једно правило, као што је постављено у 5 57, којим се оставља судском одмеравању да казн неограничено спусти и да тако у случајевима, које сасвим треба извинити, изрече такву казну, која би на првом месту служила као нека опомена, да се то више не деси, пошто је дотични у томе времену био боље обавештен. Овом одредбом постиже се тада једновремено м то, да закон сам изводи на чисто сумње које пначе морају увек постојати на овом пољу, односно казн-искључујућег значаја правне заблуде.

На овај начин, уређење, које је примљено у пројекту, "рекључиће тумачење, да се свесност противзаконости тражи код одредаба специјалнога дела, код којих је додата реч „противзаконито“, али не у другим случајевима 159 То, што је реч „противзаконито“ додата одредбама. специјалнога дела, не значи ништа друго већ да казна треба да може да се примени само у оним случајевима, где је то делање про: тивзаконито, према осталом постојећем грађанском законодавству. Тако кад би се у овим одредбама избацила реч „противзваконпто“, могло би се тумачити да се имају казнити сва делања дотичне врсте, или другим речима, да је казнени закон, огласивши сва та делања за кажњива, огласио их тиме

128 Види овде у ошште извођења у „претходном пројекту за општи део казненог закона“, од Геца, с. 74—76.

129 Чл. 12 швајцарског пројекта: Ако се учинилац налази у заблуди односно каквог факта, то му се он неће урачунати у хотичност,

Ако учинилац ради у уверењу, да он не чини никакву кривицу, он може бити блажије кажњен,

Разлика је, као што се види, у томе, што швајцарски пројекат идо у толико даље, што он и незнање кажњивости сматра као казн-ублажа-

вајућу околност. 180 Један низ коментатора овако тумачи немачки казнени закон.