Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

194

У ооталом примећујемо да читав низ параграфа о мањим деликтима,“ у којима се говори, нарочито о иступима у дуж ности, скопчаној с особеним положајима ит.п., гласе тако, да одговорност сноси само једини власник положаја или с њим и непосредни учинилац. Тако види 55 827, 882, 384, 385, 344, 858, 854, 359—865, 370, 374, 375, 377, 880, 881, 886, 388, 389, 414—417, 419—421, 423, 428—481, 438, 484.

При тумачењу ових параграфа мора се сасвим напустити начин изражаја науке о саучашћу. Тако кад 5 359 говори о „продавању“, то се простире сагласно обичном изразу у говору у првом реду на самог трговца, који допушта да се роба продаје, а после тога и на момка, који је непосредно продаје, кад он то ради самостално. Исто је тако у 5 370 учинилац у првоме реду фабрикант, који је проузроковао да се дело учини итд. Односно одговорности у овим случајевима види 5 40, од 2 и 8, Мотиви с. 59—61.

Односно особене врсте саучашћа код штампарских де. ликата, упућујемо на мотиве за главу 82 и 42.

К 8 59.

Према извесним специјалним одредбама у закону од 1849, и сада је спречавање штете основ за спуштање казне, тако види 5 4, Гл. 12 и 8 5, Гл. 28, каои 8 21, Гл. 24, или чак основ за потпуну некажњивост, 528, Гл. 21. Друге неке државе иду овде делимично још много даље, нарочито Аустрија, гди је од 1803 владало начело, да код крађе и утаје поверенога добра, потпуна накнада ништи кажњивост. Аустријски пројекат првобитно је имао ово правило чак у проширеној форми, али га је напустио у свом последњем саставу.1 0

( погледом на оцену, нешто више него у обичном сми-. слу дискреционарну, коју код нас даје казнени судски по. ступак оптужној власти, по којој она може да тужбу не

Чл, 528 холандског закона напротив садржи у неколико изузетно правило да ђе се код иступа казнити само учинилац, а напротив да се неће казнити саучасник, дакле и претпостављени, који је потстрекач

# Рег Мегзећеп ОБДде смо превели са „мањи деликт“, јер се у немачком преводу тај смисао може дати онако како је овде употребљена.

140 Види Ламаш: „Крађа и Увреда“, Беч 1893, с. 34—42, гди се енергично заступа противно гледиште, н Мотиве за пројекат одбора рајхсрата, с. 13.