Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

217

отпуштања, чим се може да узме, да се оно може да учини без опасности. -

Можда ће се овоме насупрот истаћи, да се не би могло као казна ни узети, ово продужено лишење слободе, које има тако превентиван карактер, а не какву казнену циљ. Само се по себи разуме, да ништа не би стојало на путу, да се ова ствар тако уреди, да судови не само изричу казне по општим основима, већ да они у исто време и овлашћују управне власти, да оне осуђенога чувају у затвору, а то је чување, које би ваљало у закону означити као казну, онако исто, као што је означен затвор, коме је циљ да осигура извршење казне. Овакво уређење већ је познато у појединим местима, као у Немачкој, гди се беспосличари, скитнице и проституисани по издржању казне, могу, за време до две године, сместити, у какав завод за принудни рад, а према овлашћењу, које се изриче у пресуди. У ствари се на то и мисли, да се ово уређење уведе и за случајеве, о којима је овде реч. Тако је први немачки земаљски скуп међун. удружења за казнено право, сложио се с тим, да закон треба да се стара о томе, да св стално могу сместити у какву кућу за рад или лудницу, такви преступници, који су од судије проглашени за непоправиме.1 8

С друге стране не може се никако признати, да то није тачно, да се целокупно лишење слободе означи као казна. Јер се не може порицати, да казна може више или мање имати превентивне цељи; па чак кад би то у даноме случају било главно, не може се ништа битно противу тога приговорити, да је реч о казни, чим је оно, што се у ствари дешава, ипак неко зло, које се неком чини због преступа.

Дакле овде је на првом месту питање целисходности и ми држимо да безусловно треба да препоручимо, да се не изазива никаква деоба у поступању, одвајањем казне од пре-

#8 Види и извешће проф. мед. Балета (ВаЏефу у Веи де Ја Сотапиввјоп Репфепбаге Јпфегп 6. 1ете Пугајвоп 1895, с.161, где се односно ткав. [оп тога! вели, да се он у опште не сматра за нвурачунљивог и да он с тога није подесан за лудницу, али није ни за обичан затвор, већ је најбоље да се смести у особени завод, с обвезом за рад и строгом дисциплином, али који се ипак мора разликовати од обичног казненог завода. Начелно, упућивање у овај завод треба да буде трајно, али се ипак делимично може да покуша отпуштање на пробу. 5