Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

ја о сл

чега је комисија била мњења да треба у сам казнени заков унети потребне одредбе. (Види сада закон о Рехабилитирању од 9 јуна 1889 и уставну одлуку од 16 марта 1887).

Што се тиче погодаба за повраћај, оне су у главноме остале непромењене; међутим је накраћи рок, у коме се повраћај може да тражи, нешто скраћен, а то је на досуђену казну рјиз три године, док се по закону од 1888 тражи бар пет година после издржања казне или учињеног помиловања. Даље, по 5 75 пројекта само се тражи, да се довољан доказ поднесе о томе, да се осуђени од осуде владао поштено, док се по закону од 1883 тражи да дотични до. каже сведоџбом поузданих лица, која су имала прилике да. га добро посматрају, да се поштено владао за последњих пет година — разлика, која је ипак више формална него стварна. Одредбе о накнади повређеноме, у главноме се слажу. ·

Међутим наступиле су веће измене односно погодаба, под којима осуђена особа има право на повраћај. Ове су биле по закону од 1888 доста ограничене. Прво су овде рокови скраћени, јер по пројекту има право да тражи повраћај по истеку пет година, онај, који је осуђен на прост затвор ма на које време или на тежак затвор испод једне године, док је најприближнији одговарајући рок, по закону од 1888 износио десет година. То исто важи и за онога, који је осуђен на тежак затвор између једне и пет година, кад прођу десет година. Како трајање лишења по 5 29 износи 15 година, то ће се после 15 година увек остварити повраћај, а по 5 4 закона, од 1888 и то је било везано за извесне погодбе.

Исто тако је од велике важности, да се у оба наведена случаја мора признати повраћај, кад о томе није ништа 10знато, да се оптужени учинио повиним каквог лепоштеног владања, док се по закону од 1888 и овде тражи доказ 0 беспорочном владању.

Не сматрамо да је правично да се унесе једна одредба као она из 6 5 закона од 1888, пошто између оба дела може бити тако велики размак времена, да не би добро било да се повраћај безусловно откаже, чак онда, кад би оптужени већ раније исти био добио.

Особене одредбе, које се садрже у 5 6 поменутог закона и којима се иде на, то, да релабилитирање није потребно код