Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Са правилом, које је овде предложено да се издржана, казна има да урачуна своди се ствар на један конзеквентан поступак. Само се по себи разуме, да ће се у држави само тада подићи тужба, кад се буде морало држати, да је по нашим појмовима несразмерно блага она казна, која је досуђена од иностраног суда. Додатак, „у колико је то могуће“ имао је у виду да има случајева, где се не може учинити никакво смањивање као н. пр. код смртне казне, на случај да би она и у новом закону била задржана. Природно је да то важи и за лишење звања и т. п., као и за губитак грађанске части (види 5 82) и према томе излишно је да се код 5 4 гл. Г нашега закона уноси каква особита изузетна одредба.

814. 5

Оно што је казано у 5 7 гл. [ садашњег закона, у погледу страних посланстава или је излишно или непотпуно. Ако треба да се поброје међународни изузетци, то мора да буде учињено исцрпно и тада се морају још примера ради навести суверени и ратне лађе. Међутим то је тешко и у ствари није покушано ни у једном закону, да се овде тачно означи докле ће се у овој тачци ићи са међународним принципима. Међутим сматра се да је то довољно да се ово правило само у опште искаже; са овим се већина страних 88коника задовољава, у колико они у опште говоре о овоме изузећу.

0 издавању криваца.

Сагласно с већином страних закона сматрамо да није потребно и да не би целисходно било да се овде уносе правила о издавању криваца. Разлог, због кога се држало у закону од 1842 да није потребно додиривати ову област, како се може видити, био је тај, што се хтела дати могућност да се уговорима утврде правила о издавању, која би можда са законским прописима о стављању под кривичну истрагу у држави, могла стојати у опреци. Закон од 1842 није хтео да. допусти само издавање иностраних поданика, који су учинили кривицу у иностранству, што не би никад могло доћи у опреку са. прописима закона, о отварању кривичне истраге, пошто то право овде увек припада Краљу, него и издавање држављана, који су учинили кривицу у иностранству и странаца који су