Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

54

људско друштво често могло остати управо без заштите, кад. не би могло прибећи смртној казни као крајњем средству. На сваки начин може се рећи, да се такве особе могу на тај начин безопасним учинити, што ће се доживотно ухапсити. Али ипак ће бити могуће да се таква лица ослободе, ако се на спрам њих не употребе тако строга средства, да овакаЕ затвор постаје једна врста тортуре. У опште ја не увиђам да друштво има ма каквога разлога или да му је дужност, да таква лица одржава у животу, можда с великим напрезањима и трошковима, с изгледом да ће то бити на трошак живота њихових суграђана.

С тога сам ја за то да се смртна казна задржи, али као што из онога што је речено излази, само за најопасније злочине и само тада, када је овим злочинима, под околностима и иначе отежавним, какав људски живот уништен, Осем тога ја сам мишљења, да смртну казну не треба никад одредити као једину казну, коме захтеву, с малим изузетцима и данашњи казнени закон одговара.

Злочини, за које би ја на овај начин хтео да се задржи смртна. казна, садрже се у 55 100, 288 и след. и 268 и следећи. Уз горња разлагања Асесор Шеел предлаже следеће измене пројекта већине.

5 15. Пред „тешки затвор“ да се стави „смртна казна.“ " »„

8 20. После „какав злочин“ у првом одељку, да се стави „за који није смртна казна прописана“. 8 55. Пред „доживотног лишења слободе“, да се стави „смртна казна“ или 8 67. У првом одсеку да се стави „смртна казна или доживотни тежак затвор“ на место „доживотни тежак затвор“. У вези са овим предлаже се да се место 25 стави 30 година. 8 72. У првом одсеку да се стави „смртном казни или доживотним тешким затвором“ „на место“ доживотним тешким затвором.