Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu
По
При закључку књига — при билансији — додаје се лични трошак шефа, ако је самац — као и трошак радње — чистој добити, те да се нађе укупна добит. (види пример биланса).
Ако има више другара (ортака), онда се њихов трошак узима у активу, нађе се добит, а и штета, подели се према уговору или уложеном капиталу, те да се зна, колико од зараде припада поједином члану фирме. Удео добити појединих одобрава се личном рачуну њиховом, а што претекне од зараде преко трошкова, (Салдо личног рачуна), тим се увећава капитал појединих ортака, т.ј. дописује се њиховом чистом имању, њиховом уделу на главници. (Ово дописивање или отписивање главнице чини се у самом попису у билансији (види пример о ортач. радњама).
Књига ситне или месне вересмије
Код детаљних се радња води обично и ова књига као неки мали партијалник, у мањем (обично ужем и дужем) формату. У њу се прибележе ситни пазари који се не наплаћују одмах у готову, него обично крајем сваког месеца; а кад се ова вересија наплати, онда се узима, као да је одмах за готово пазарено. и наплаћена се сума заводи у књигу дневних пазара, о којој је већ било говора. Често се дешава да и веће радње воде ту књигу месне вересије или привремене повајмице, и у њу бележе привремене позајмице у роби које чине фирме (радње) једна другој, ако им устреба за допуну неке поруџбине, или ако некоји артикли сасвим нестану“) распродају се — или су тек на путу или у царинарницама, а
још нису експедовани.
| Овом се књигом штеди партијалник у толико што се у њему не мора за сваку ситницу и за свако лице отварати партија; мањи послови прибележе се у ову књигу и по њој се наплаћује. При крају — године, начине се мали изводи и извешћа, и достављају се дужницима на наплату; ово више код детаљних радња, а веће радње обрачунавају се међусобно,
#) Да не би који од артикала сасвим нестао те тако радња остала „без сорте“, добро је да свака води тако звану „Књигу наруџбина“, у коју треба одмах прибележити, чим је који артикал на измаку или га већ сасвим нестало, те да га може на време поново поручити. Уједно се у исту књигу бележи и то, кад се који артикал чешће тражи, а „не води се“, тј. не држи
се у радњи, па да се може увести или поручити.