Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

_ III

или Јован Хаџи Васиљевић, што у чланку о Врању') спомиње само бугарску пропаганду, и што не каже „нито дума за бљлгарско население“ у Врању.)

_Кад се, у другој половини ХИХ в., у неким црквама у јужним областима почело да чита словенски“) по бугарским писцима почело се читати „белгарски“ =) По њима, још скопски митрополит Гаврил, 1800 тридесетих година, „челђ“ (у цркви) бљлгарски и грчецким) Године 1833, у Кривој Паланци, уз цркву, подигнута је била школска зграда, а бугарски писци“) пишу, да су паланчани, онда, подигли „бљлгарско училице“, онда, када у самој Бугарској није постојало још ни једно „бљлгарско училице“ !

Први писци из јужних области y XIX B., Хаџи Јоаким _ и Кирил Пејчиновић, изразити ђаци и учитељи манастирског метода, који су писали на црквено-словенском, помешаним са месним говором, по бугарским писцима били су први ковачи на „Пере новобелгарскил книжевенљ езикђ/) а – бугарски учитељи манастирскога метода у Бугарској, тек су 1800 четрдесетих —1800 педесетих година учили новобљлгарски книжжевенђ езикљ“) По бугарским писцима, ова два писца су „софрониевци“ и, да оправдају србизме у списима ових простодушних учитеља и писаца свога времена, бугарски писци пишу, да је то било само пријатан, „љљхђ откЂмђ Србил“.“)

1) Годишњица Н. Чупића, књ. ХМ.

5 А. Иширков. Западнитђ Краиша с. СХУШ.

8) Не треба разумети, да се тек онда почело у црквама читати словенски. И дотле се, у већини цркава, читало словенски, а у то доба се почело читати словенски и у прквама, у којима се, дотле, читало само грчки, и ова се белешка односи на те цркве.

4) Јорд. Иванов, Бљлгаритђ вђ итд. с. 220. И за А. Ишпркова, Западнитђ Краиша с. ХИЛ је славански ПО право болгарски, а за Д. Маринова (Мебр. ХМ, с. 99) црквено-словенски језик је „болгарскилшњ черковенђ езикљ“ итд.

2, Рта, с. 220.

8) Jbid, c. 327.

7) Период. Спис. 1Х1 с. 201; — Јорд. Иванов, Сћверна Македонин с. 365.

#) Афтобиографил на Р. МИ. Блђековђљ (Мебр. ХМ, с. 560) — Нанпђрво тон (С. Филаретовђ) ми зададе да науча правилно прочитането по бљлгарски, послђ ми показваше нешо и отђ тогавашната Пљрвичка бљлгарска граматика по правописанието, отце побуди у мене ревностђ кљмљ грђики сзикђ, зашото ми казваше че ние нЂмаме бљлгарски книги, а като научишљ ше можђ да превождашљ и за ученицитђ си полезни знанил.

%) Период. Спис. |Х1, с. 202.