Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 399

Нишка Облист — Видели смо, да је велики део нишкога становништва, највише по угледу на Србију, примио ексархискога владику и само у лицу Деда Виктора. Међутим, брзо су се-многи и од њих разочарали. Унеколико, опет, по угледу на српску владу, још више по томе што су бугарски агенти,') још јаче од 1870г., поново развили у Нишу своју акцију за отварање бугарске школе, у Нишу се, брзо по постанку Бугарског Ексархата, јавља јака струја противу Ексархата, и повела се јака борба. У нашој Државној Архиви има доста писаних података о тој борби. А и сами бугарски писци пишу да је њиховој црквеној хијерархији у Нишу предстојао крах.) Међутим, добивену једном позицију, Бугари су, и ако посве слабо, држали, и борба је, дефинитивно, окончана на штету Ексархата, тек ослобођењем Ниша 29 децембра 1877 године.

Докле је тако било с црквом, школа српска је у том периоду времена јако напредовала. Дотле су већ били пристигли у Ниш за учитеље млади нишки синови, школовани у Србији. Међу првима, и најбољима, били су, у то време, млади, учитељи 7Јоша Миловановић, потоњи председник нишке општине и народни посланик, и Дим. Ђорђевић. Од 1869—1874 г., главни учитељ у Нишу био је Милан Новичић, са својом женом ЛМилевом. Под тим околностима је, српска школа у Нишу, и ослобођење Ниша доживела.)

Лесковачка Област — Самим тим, што је Нишка Епархија ушла у границе Бугарског Ексархата, и што је деда Виктор био више неутралан, црквено питање мало је занимало лесковчане. Видели, смо да је Синод у Лесковцу дејствовао

1) Видели смо, даје, и дотле, било пуно бугарских људи у Нишу, или као делегати бугарске организације, или као турски, државни чиновници: Ђуро ефендија, Наум ефендија и др., а у оно доба су радили за бугарско дело ЉЛируш ефенднија, муавин и Драган Цанков, такође муавин митесарифски. До 1872 г., у Нишу је био и сам шеф митесарифлика Абдураман паша.

2) С. Чилингиров, на пом. м. с. 88—89 пише: „Кљмђ 1875 (у ствари брзо по доласку ексархиског митрополита) сђстолнието на работитћ дохажда до тамђ, че простото и бЂдно население почва да се отказва отђ сгзархната... Прђди него се e билђ отказалђ вече и владиката му отђф избора за членљ на Св. Синодљ в. Цариградљ“.

5) С. Чилингиров, на пом. м. с. 88; — А. Ишпрков, Западн. Краиша,

с. ЕХХХП, имају куражи да тврде да је у Нишу, и онда, постојала бугарска школа !!