Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

52 о

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧХЕ ПРИЛИКЕ

ност са стране, радило из Србије више спонтано и периодично. О просвећивању својих сународника у јужним областима помишшљало се само од времена на време. Па и то највише инициативом самога кнеза Милоша. На представку народа. одонуд, кад су наши сународници одонуда молили и тражили, упућен је био по који учитељ, слате су им књиге, звона за манастире и цркве, одјејања и др. (Осем тога било је онда трговаца, који су, по трговачким везама са оним крајевима, знали о прешним потребама народним и чинили представке код надлежних; доцније, било јеи појединих министара који су имали веза са угледним људима из оних области и водили рачуна и о самим просветним приликама у оним областима. На пр. Илија Гарашанин је, г. 1866, својом инициативом упутио два учитеља у Призрен, и т. д.

Тако је то било све до Кримскога рата. Потада се већ и у Србији јављају људи, којима почињу задавати бригу разне појаве у оним областима, и када су-одонуд почели стизати извештаји и вапаји, да се онамо почели јављати бугарски учитељи с бугарским тежњама и књигама; да се јавља бутарштија. А овде, онде, пооштравала се и борба са грчком хијерархијом. Ну да се вратимо српској настави до 1800 педесетих година.

Да се српска настава онако брзо рашири по јужним нашим областима учинила је и етничка једнакост онога словенскога света са Србијом; једнакост језика, једнаке и заједничке традиције, обичаји и везе с људима који су из Србије одлазили онамо и ширили српску просвету. Види се да је српска свест живела у онога света онамо и пре но што се појавила нова српска књига, још у манаст. школама. Споменули смо да је највише учитеља истакнутих манаст. школа било монаха: дечанских и хилендарских, а зна се шта су ти монашки редови били за српску народну свест и за српски језик.

Ма како да су хилендарски монаси, нарочито они из источних страна полуострва од 1800 тридесетих година, под. новим приликама, еволуирали Бугарима, и Хилендар запао у руке многих наших националних ренегата, значај његов за вашу националну мисао никако није могао ослабити. Није било поклоника гробу Христову, из свих наших области под Турцима, све до 1800 седамдесетих година, који није ишао да се у души поклони сенима Св. Симеуна Мироточива и Св. Саве, и да се расхлади под маслином Цара Стеф. Душана,