Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

26 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

осигуране. Међутим, једну по једну, изгубили су Грци, до Кримскога рата, готово све те школе. Од школа у главним градовима Кримски рат су преживеле грчке школе само у Скопљу, Велесу, Битољу и Ориду. И после тога времена се у многим градовима учило грчки, али се учило у словенским, српским и бугарским, модерним школама. Од градова у свима јужним областима, Орид је био једини град где је грчка школа имала врло јак корен, и где се најдуже одржала. У Ориду, В. И. Григорович, г. 1845, није нашао словенина, који је могао да прочита ни крупна словенска писмена'). А Дим Миладиновић и Григор. Прлинчевић, доцније побугарени О; ђани и бугарски дејци, били су, с малим изузетком, гр учитељи у Ориду и другде све до 1860 године“) Гр. Прл: чевићу су бугарски књижевници и доцније одрицали знање бугарског језика.

Под онако благодатним околностима, у којима се нал:зила грчка настава у јужним нашим областима, у прво време

1!) Григорович В. И. Очеркђ путешествји по Европенскоћ Турши. Казанђ 1848 с. 124—125(БАСбр. МТ) на свом путу нашао је у Џумаји малу бугарс“

=>

школу, а у Мелнику и грчку печашњу. У Водену, угрчкој школи (нова зграла

приметио је да су једино бугарска (словенска) деца; у Битољу је нашао 2 а и не спомиње словенску школу, и ако је, од битољског (Пелагонијског) митрополита понео словенско писмо за игумна манаст. Слепча код Прилепа. Како је, у том погледу, било онда стање у Београду види се у белешкама Ср. Л. Поповића (на пом. м. с. 437): „y Georpanckoj (MaHacT.) uikomH(1853 r.) кад би се од корица до корица изучио псалтир, онда је сва ученост и мулрост српске школе поцрпена била и који би се даље и више учити хтео, тај је прелазио у грчку школу. Исти писац (на пом. м.) бележи како је 1800 тридесетих година па и многа интелигенција београдска, „поред грчких влалика, приклоњала грчкој образованости и ако сви нису били прави Грци С Старо Срби, досељеници из македонијских крајева као из Катранице, Водена, Мелника, Разлога па и самог Ниша и Скопља, као што те појаве дан дањи у тим крајевима видимо, осим врањанлија, у којих је старо српска а у позније и нова школа била“. — М. 5. Милићевић, Кнез Милош у причама с: 2+3, 245

Поред познатих саопштења о грчкој школи у Београду постоје, још непознати податци о грчкој школи у Београду из 1853 и 1859 г. (Деж Арх. Мин. Просвете Хе 852/1859.

7) Дим. Миладинов и многи други, све до 1860 г., писали су грчким словима на свом месном говору. Димштрије Николић, потоњи представник српскога варода у Куманову у идаремеџлизу, пошто је био свршио основну школу у Куманову учио јеу Штипу грчки и, нешто, немачки. Немачки му је предазао Ђорђе Милетић. Од Дим. Николића сам најпре и забележио да је Борђе Милетић у Штипу предавао и из српских уџбеника. (О овим приликама у Бугарској 1800 четрдесетих година в. Мебр. М! с. 389; ХТ с. 214 и др.

ts